Urbana legenda kaže da je heroin u Srbiju došao 1973 godine. Navodno, ova droga je stigla na jednu fudbalsku utkamicu, ali je svoje uporište našla i među umetnicima.
Mnoge ljudske sudbine su u drugoj polovini dvadesetog veka, bile vezane za subkulturu roka, i mnogima je ideologija "Seks, droga i rokenrol". Nihilističko "prevrednovanje svih vrednosti" odrazilo se na čitav svet, pa i na Jugoslaviju.
Mladi su sve više vođeni parolom "Živi brzo, umri mlad, budi lep leš" upadali u kandže droge, koje su im uništile karijere i živote. Bili su muzičari, pesnici, glumci, slikari, a pokosila ih je SIDA, hepatitis, "predoziranost" i samoubistvo.
Ivica Vdović (Ivica Vd)
Droga je pokosila i većinu članova EKV jedne od najvećih rok grupa na prostoru bivše Jugoslavije. Jedan za drugim umirali su Ivica Vidojković, pa Milan Mladenović, basista Bojan Pečar i na kraju Margita Stefanović.
Ivan Ivica Vdović preminuo je 1992. u 31. godini. Princ jugoslovenske andergraund scene, jedan od najboljih bubnjara u regionalnoj muzici i začetnik novog talasa koji je, što se još bolje vidi sa vremenske distance, bio revolucionar.
Vd kako je glasio njegov nadimak (prijatelji su ga zvali i Ica), rodio se 23. februara 1961. godine u Beogradu, u tadašnjoj FNRJ.
Vd i Mladenović pokrenuli kultnu grupu Katarinu II. Zapravo, Vd je bio glavni pokretač, on je u grupu doveo Milana i Margitu Stefanović, sa kojom se i zabavljao.
Pored njih bend su činili i Bojan Pečar i Gagi Mihajlović i koji je 1985. napustio "priču".
Usledila je promena sastava u Ekatarina Velika i Vdovićev odlazak.
Te 1985. godine Vd, saznao je da je HIV pozitivan (navodno je bio prva zvanično registrovana osoba obolela od HIV-a u bivšoj Jugoslaviji).
- Otišao je da se testira na neku čudnu bolest koja se pojavila u Beogradu. Vratio se i celom gradu je rekao da je zaražen AIDS-om. Ovo je jedan ružan i mali grad, okrenuo mu je leđa. A on je vrlo ponosno, dostojanstveno i skromno u svom balom mantilu još godinu i po dana svirao bubnjeve - rekla je svojevremeno Sonja Savić.
Ivica je preminuo 25. septembra 1992. u 31. godini. Sahranjen je u Beogradu.
Kada je preminuo, Sonja Savić, tužnu vest je javila zajedničkom prijatelju Darku Rundeku.
- Kada me je pitao kako je umro, rekla sam da je samo pao sa kreveta u nekakvoj infektivnoj kesi koju niko nije hteo da podigne - objasnila je Sonja.
Sonja Savić
Glumicu Sonju Savić uvek je pratio glas da je mlada, neshvaćena i čudna, ali detalji iz njenog života su manje poznati javnosti. Već od samog početka bavljenja glumom, pratile su je kontroverzne priče.
Snimila je brojne filmove: "Živeti kao sav normalan svet", "Kako je propao rokenrol", "Šećerna vodica", "Davitelj protiv davitelja", "Balkanski špijun", "Čavka" i mnogi drugi.
Vremenom je započela druženje sa Milanom Mladenovićem i čitavim sastavom grupe "EKV". Mnogi kažu da upravo tada dolazi prvi put u kontakt sa narkoticima, ali i upoznaje svoju veliku i jedinu ljubav džez muzičara Vlajka Lalića.
Tokom jednog intervjua novinar ju je upitao da li koristi neku od vrsta narkotika, ona je bez razmišljanja odgovroila da joj je najveća želja da radi čiste glave i srca, ali da je problem taj što kamera sve vidi:
- Ne, nisam konzumirala, osim u društvu u kojem se konzumirala uz alkohol. An ženeral! Jedino kanabis može da me pomeri u neke više sfere i da me otvori za slavljeničko osećanje ovog bednog i jadnog sveta. Ovde se protura đubre od droge kao narkotički trend. Ambrozije su se koristile za ceremonije u starim civilizacijama za najviše aristokratske rodove - rekla je Sonja.
Ali poroci su joj došli glave 23. septembra 2008. godine kada je u stanu u Kursulinoj ulici pronađena mrtva. Lekari su mogli da konstatuju smrt, a prema zvaničnim podacima nakon obdukcije preminula je usled prevelike doze narkotika u 48. godini života.
Sahranjena je u selu Donja Gorevnica kod Čačka gde je njena porodična kuća. Komšije, nekada jedne od najtalentovanijih srpskih glumica, tvrdili su da u njenom stanu nije bilo nameštaja, spavala je na dušeku na podu, a svuda okolo bili su razbacani upotrebljeni špricevi.
Možda najtragičnija priča o zavisnosti vezuje se za Margitu Stefanović, članicu grupe EKV i princezu rokenrola. Magi je bila umetnička duša, školovana pijanistkinja i kompozitorka.
Ipak, magija, koju je nosila sa sobom, je ugašena njenom smrću u avgustu 2002. godine.
Kako je naveo njen prijatelj Svetozar Cvetković jednom prilikom na K1, od najblistavije pojave, talenta i inteligencije, Margita, je zbog heroina, dospela do jedne garaže u Borči, a onda i Doma za starija lica, gde je i umrla.
Glumac je tada otkrio mučne detalje o prijateljici, u cilju da podigne svest o pošasti koja se zove droga i uz koju nema budućnosti.
- Margita i ja smo bili jako bliski. Upoznao sam je kada sam ja imao 18, a ona 17 godina. Ona je svojom pojavom nosila nešto što niko nije nosio sa sobom. Nosila je jednu superiornu inteligenciju i praktično je od tada, do kraja njenog života bila deo mog života i deo saznanja o tome kako jedan veliki talenat, jedan veliki um, može potpuno da se uruši pod dejstvom sredine i jake hemije. Neverovatno je kako droga može da sruši upravo tu inteligenciju, taj majndset i njenu spoljašnost koja je izgledala fascinantno svakome sa kim je ona došla u dodir. Ona je bila jedan od najboljih učenika muzičke škole zajedno sa Ivom Pogoralićem, dobila je poziv da nastavi svoje školovanje u Moskvi, ali njena majka to nije dozvolila - ispričao je Cvetković.
Ipak, njenu blistavu karijeru prekinula je zavisnost od heroina, kome nije mogla da se odupre, a skončala je tragično.
- Saznao sam za heroin tako što je ona to meni rekla. To se ne govori, ali to je neprijatan trenutak, ako pogledate snimke njene na Jutjubu, videćete kako ona svira, da su joj rukavi uvek gotovo preko prstiju. Ona je meni u jednom trenutku pokazala šake i pokazala mi tri bukvalno štepa kao sa mašine za šivenje. To mi je i sada neprijatno da govorim, ali to je upozoravajuća činjenica, jer nešto što sam najlepše u životu doživeo, što se tiče bilo koje osobe sa kojom sam bio blizak, se potpuno urušilo sa tim štepovima, koji nisu postojali samo na šakama, nego su postojali i na njenim stopalima i tome se nije video kraj zapravo. Znam da će mnogi njeni vršnjaci, koji su danas živi, biti jako ljuti zbog toga što sam ovo ispričao, ali mislim da je to upozoravajuće i da mora da bude otrežnjujuće i da je to nešto što i danas najviše preti svim tim generacijama, koje iz adolescencije prelaze u period svojih stvarnih života i svoje stvarene budućnosti. Mislim da budućnost sa drogom ne postoji - ispričao je Cvetković.
Potpuno nemoćna i osamljena, poslednje godine života provela je u napuštenoj garaži u predgrađu Borče, a zatim u skloništu za beskućnike na Voždovcu. Bila je osuđena na milost prolaznika, humanitarnu pomoć i mrvice hrane koje su joj s vremena na vreme donosili njeni obožavatelji.
Margita Stefanović smeštena je u avgustu 2002. na Infektivnu kliniku u Beogradu, gde je preminula 18. septembra. Imala je 43 godine i bila je poslednja članica iz originalne postave grupe EKV-a.
Od raka pankreasa 5. novembra 1994. preminuo je frontmen Milan Mladenović, srčani udar 13. oktobra 1998. bio je koban za basistu Bojana Pečara, dok je bubnjar Dušan Dejanović 2000. godine izgubio bitku za život, takođe od posledica AIDS-a.
Igor Pervić
Igor Pervić se na sceni prvi put našao kada je imao samo 7 godina, a već sa 13 upao je u svet droge. U jednom trenutku delovalo je da se, uz pomoć svoje majke i očuha Miše izvukao iz svega.
Beogradska štampa je 1992. godine za glumca Igora Pervića pisala da se "dečaci češljaju kao on, pevaju i sviraju kao njegova grupa ’Duh Nibor’ (Robin Hud)”. Imao je 24. godine i bio je idol mladih. Mnogi filmski kritičari, kao i javnost, predviđali su mu sjajnu karijeru. Kao tinejdžer se probio na filmsko platno, ali nažalost, upao je u problem sa teškim drogama.
On je u intervjuu koji je dao u emisiji Vanje Bulića otvoreno pričao o svom problemu sa drogom, a otkrio je i zbog čega je prvi put uzeo heroin.
- Jednog dana se na treningu pojave moja majka i očuh. Jedan moj drug im je rekao da sam u školi duvao lepak. Tada mi je taj drug bio najveći neprijatelj, a u stvari mi je bio najbolji prijatelj. Imao sam 13-14 godina. Vozili smo se kući, povezli smo i tog mog druga, i čim je on izašao iz kola, očuh mi je zalepio takav šamar! Imao sam veliku sreću što sam imao očuha koji je sa tolikom ljubavi pristupao meni. Čovek je bio kao da sam mu iz oka ispao, a ja sam ga doveo do ludila - ispričao je Igor Pervić prilikom gostovanja u emisiji Vanje Bulića.
Ljubav prema devojci uvukla ga je u kandže droge, ali je kako kaže uvek bio samo na heroinu i kokain nikada nije uzimao.
- Jedna devojka, pokoj joj duši, koja je sada mrtva. Ja sam bio strašno zaljubljen u nju, imao sam motor, Tomos automatik, tad sam imao nekih 17 godina. To je tada bilo ne možeš da zamisliš, imati taj motor. I ja je stavim na motor i ona mi kaže: ‘Ajde, vozi me na Novi Beograd, imam nešto hitno tamo da završim’. Ja vidim njoj nešto nije dobro, a ja tada stvarno nisam ništa znao o teškim drogama. Došli smo do zgrade i ona me pošalje na treći sprat. Za nju sam bio spreman sve da uradim. Nađemo se mi na trećem spratu i ona poslaže sve rekvizite, ja gledam zapanjeno šta to ona tamo krčka, i stavi ona meni špric, a ja sam se igle bojao kao groma - pričao je glumac.
Kako bi je očarao pristao je da uzme heroin, nakon čega je brzo postao zavisnik.
- I ja naravno da bih tu devojku očarao, onako mlad i glup, kažem hajde. Okrenem glavu na drugu stranu i ona mi to uradi. U tom trenutku osetim nirvanu i počeli smo da vodimo ljubav na stepeništu. Nije jedan dan prošao, ja sam se ponovo uradio. Nikad nisam uzimao na nos. Počeo sam tako i nastavio na igli. U početku nam nije trebalo mnogo para, ali kasnije su počeli problemi i krize su bile psihičke. Gledajući nju koja je bila mnogo duže u svemu tome, ubacivao sam sve više sebe u to stanje. Kada je ona vikala da je sve boli i ja sam, a ustvari me ništa nije bolelo osim mozga - otkrio je Pervić.
Nisam imao više gde da se ubodem
Kao dete poznatih roditelja, od malena je uživao u luksuzu i sve mu je bilo na dohvat ruke, te je novca kao klinac uvek imao.
- Sva ta deca su bila iz dobrostojećih kuća, tako da smo imali dovoljan džeparac da LSD kupimo za vreme odmora. Ta moja generacija 1967. bila je veoma opičena po tom pitanju. Duvali smo lepak na času OTO-a. Dvanestoro nas je iz istog razreda, danas više od sedmoro nije živo - istakao je glumac.
On je tom prilikom otkrio i u kakvim stanjima ga je pronalazila majka, čak i da mu je davala novac za drogu, jer više nije mogla da podnese.
- Majka me je nalazila u strašnim stanjima. Dotle je dolazilo da bi me ona stavila u kola i dala mi pare za drogu jer više nije mogla da me gleda. Nisam imao više gde da se ubodem - iskreno je opisao Pervić kako su izgledali najteži trenuci kada majka Lidija nije znala šta da uradi.
Na odvikavanje sa 19 godina
Mnoštvo problema usledilo je nakon što se navukao na drogu, te je bio primoran da ode na odvikavanje i to sa svega 19. godina.
- Tada nisu bili centri za odvikavanje, već su me smestili u bolnicu Dragiša Mišović sa nekim čovekom koji je imao psihičkih problema. Sećam se, bio je maj i budi me da mi kaže da pada sneg. Napravili su to tako pametno, da je balkon od moje sobe bio u prizemlju. Tada su Valorom lečili narkomaniju, ja njima Valoro, oni meni heroin. Tako da sam ležao u bolnici i uzimao heroin - priznao je on dalje.
Veliku podršku u periodu od odvikavnja bila mu je prvo devojka, a potom supruga, pesnikinja i književnica Jasmina Holbus.
- Otišao sam u London na detoksikaciju i za 24 sata pod anestezijom promenili su mi krv, izvukli sve otrove i blokirali centre u mozgu kako ne bih mogao ništa da osetim ako ponovo uzmem drogu. Oboje smo se strašno zaljubili, moj očuh joj je pisao recenziju za knjigu, tako smo se prvi put videli. Vodila je računa o meni do te mere da me je hranila, vodila kod doktora, bukvalno sve - ispričao je tada Igor Pervić.
Kao neko ko je prošao pakao, mlađima je uvek savetovao da se klone tih stvari i da ne dozvole sebi da probaju, jer ništa u vezi droge nije besplatno.
- Nemojte se zajebavati. Prvi put će vam dati džabe, možda i drugi, ali će vam naplatiti to tako da ćete ceo život patiti, i možda završiti kao mnogi od mojih prijatelja, dva metra pod zemljom i to mnogo brže nego što očekujete. Kraj je potpuno izvestan ako nemate tako ludačaku sreću kakvu sam ja imao - rekao je tada glumac.
Pervić je preminuo aprila 2019. godine ujutru u roditeljskom stanu, posle duge i teške bolesti, a godinama pre toga se "skinuo" sa opijata.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
