Josip Broz Tito, doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, preminuo je na današnji dan pre 44 godine u Ljubljani, a osim po svom političkom delovanju, ostao je upamćen i po svojoj ljubavnoj priči sa Jovankom Broz.
Priče o odnosu Tita i Jovanke oduvek su intrigirale javnost, a o supruzi doživotnog predsednika SFRJ pričala je jednom prilikom i njena mlađa sestra, Nada Budisavljević.
Nada i Zora, treća sestra u porodici Budisavljević, imale su teško detinjstvo. Otac i majka su im umrli veoma mladi, a njih dve su svoje detinjstvo provele u domovima, sirotištima i internatima. Nada se u dokumentarnoj seriji "Jovanka Broz i tajne službe" prisetila tog mučnog perioda, momenta kada je sa svojom sestrom bežala u strahu da će ih, umesto u dom, odvesti u koncentracione logore, ali evocirala je sećanja i na trenutak kada je posle mnogo godina stala pred kapiju Užičke 15 i ugledala svoju najstariju sestru Jovanku.
- Moja sestra Zora i ja smo u toku rata ostale bez oca, a pre rata nam je umrla i majka. Majka je umrla kad sam ja imala šest meseci. Tokom rata je vodila računa o nama naša maćeha. Izuzetno požrtvovana i dobra žena. Kad se rat završio, Narodni odbor je odlučio da nas treba smestiti u dečji dom. Jurili su nas po selu, mi smo bežali jer smo to doživeli kao da će nas smestiti u koncentracioni logor - prisetila se Nada Budisavljvić teškog perioda, kada su ona i sestra ostale siročad koja su na kraju odvedena u dečje domove, gde su ih razdvojili.
- Otišli smo u dečji dom u Gospiću. Bila su dva doma, jedan za veliku i jedan za malu decu. Tada su nas dve rastavili. Mene u mali dom, nju u veliki - nastavila je Nada, a zatim dodala da ih je Jovanka, ipak, tražila, ali da su životne (ne)prilike bile protiv njihovog susreta u početku.
- Jovanka nas je jednom tražila preko Crvenog krsta i konačno nas je pronašla u tom dečjem domu. Došla je da nas uzme, ali smo mi tada bili na ostrvu Krku u Baškoj na letovanju i nije nas našla. Kada smo se vratili, opet su nas rastavili. Zoru su odveli u dom u Vukovaru, a mene su vratili u Otočac, ali ne u dom, nego u internat.
Nakon godina prisilnog razdvajanja, sestre su konačno uspele da se okupe, i to na Belom dvoru, gde je Jovanka u tom trenutku bila prva dama i maršalova žena.
- Jovanka je zamolila upravnika tog internata da me dovede i on je mene doveo u Beograd. Ušli smo u zgradu u Užičkoj 16b i ja sam tu prvi put videla nameštenu sobu, zavese i tepihe... Tada sam videla i Zoru, ona je iz Vukovara došla sama. Onda se pojavila i Jovanka. Bila je oličenje buržuja. Na sebi je imala neki kaput tamnoplave boje sa krznom od nerca. Imala je dugačku crnu podignutu kosu i cipele na štiklu, "staklene čarape". Za mene je tada bila nešto najlepše što sam videla - prisetila se Nada prvog susreta sa svojim sestrama.
Rekla je da je njena sestra bila veoma vešta, hitra i sposobna, te da su to osobine koje su je kvalifikovale za rad na dvoru, a onda je navela neke od njenih podviga tokom rata.
- Pričalo se da su nju doveli tamo zato što je lepa i zgodna. Ja verujem da su nju za rad kod Tita preporučile njene organizacione sposobnosti. U toku rata, kada je bio desant na Drvar, ona je bila zadužena za bolnicu. Ona je izvukla sve ranjenike iz Drvara. Na Sremskom frontu je osnovala bolnicu. Kada je bilo oslobođenje Beograda, ona je osnovala bolnicu u zgradi u kojoj smo mi kasnije išle u školu. Sad je to Pedagoški fakultet - navela je najmlađa sestra Jovanke Broz.
U jednoj od epizoda pomenute igrano-dokumentarne serije Nada je govorila i o odnosu Tita i svoje sestre u danima pre njegove smrti, ali i o danima kada je Jovanka ostala sama.
- Jovanka je pokušavala svakog dana da telefonira bolnici u kojoj je ležao Tito. Međutim, nisu joj dali da stupi u kontakt sa njim. Jednog dana je bio na terapiji, drugi put je spavao... i tako, sve su bili izgovori. Uglavnom, nikad im nisu dali jedno sa drugim da razgovaraju - rekla je Nada.
Kada je Josip Broz Tito preminuo, retki koji su Jovanki izjavili saučešće su bili ćerka i sin pokojnog egipatskog predsednika Nasera i Indira Gandi.
- Jedino Indira Gandi nije poverovala u zvaničnu verziju da Jovanka ne želi nikog da primi nakon smrti supruga, i jedino je ona došla da joj izjave saučešće. I u kući u kojoj pre toga nije bilo nikog i ničega, odjednom su se stvorili konobari, čajevi, kolači, sekretari... - nastavila je Nada.
A onda, ubrzo nakon smrti, u rezidenciju u Užičkoj 15 ušli su ljudi koji su punih 10 sati pretresali kase i prostorije.
- Već je bilo veče, 10 sati uveče, ona je meni telefonirala nekim samrtničkim glasom da dođem. I ja sam došla, ušla sam u salon sa terase i videla grupu ljudi koji su se razmileli po kući, kako gledaju slike, nameštaj i jedan čovek koji je bio valjda šef grupe koji je usred noći imao tamne naočare, koji je bio jako važan, tražio je od Jovanke da mu da ključeve skoje kancelarije. Ona je rekla da ne zna gde su i da ne može da se seti. A i nije mogla da se seti jer je bila prepadnuta svim tim, a onda je on nju počeo da trese za ramena i traži ključ. I onda je nekom telefonirao, pa su počeli da obijaju Jovankinu kancelariju... - ispričala je Nada.
(Kurir.rs/ Informer/ L. S)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
