NA OLIMPIJSKIM IGRAMA UOPŠTE NISU ISMEVANI ISUS I TAJNA VEČERA: Organizatori navukli GNEV planete, a evo ŠTA SE KRIJE IZA SVEGA

I dok kontroverze oko otvaranja Olimpijskih igara samo rastu, izgleda da u centru skandala nije parodiranje čuvene freske "Tajna večera", već je reč o referenci na jedno drugo manje poznato platno, a koje je ponos grada Dižona.

Segment otvaranja, koji je podsećao na biblijsku scenu Isusa Hrista i njegovih apostola koji dele poslednju večeru pre raspeća, uključivao je dreg kraljice, transrodne manekene i nagog pevača maskiranog u grčkog boga vina Dionisa. Ovaj prikaz izazvao je negodovanje Katoličke crkve i drugih hrišćanskih verskih zajednica.

"Jasno je da nikada nije bilo namere da se pokaže nepoštovanje prema bilo kojoj religijskoj grupi. Ceremenoija otvaranja je pokušala da slavi toleranciju," izjavila je portparolka Pariza 2024, Ana Deskamp, na konferenciji za novinare pa dodala:

"Verujemo da je ova ambicija ostvarena. Ako su ljudi bili uvređeni, zaista nam je žao."

Francuska, iako ponosna na svoje bogato katoličko nasleđe, takođe ima dugu tradiciju sekularizma i antiklerikalizma, a obe svooje korene vuku iz prosvetiteljstva i Francuske revolucije. Bogohuljenje nije samo dozvoljeno zakonom, već ga mnogi smatraju suštinskim stubom slobode govora.

Tomas Žoli, umetnički reditelj grandiozne ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, branio je koncept otvaranja uprkos negativnim reakcijama i optužbama za forsiranje političke korektnosti i ismevanje hrišćanstva.

Žoli je na zvaničnoj konferenciji za novinare Olimpijskih igara u subotu rekao da mu namera nije bila "da bude subverzivan, ismeva ili šokira."

Njegova namera je, kako je rekao, bila da prikaže Francusku u svoj njenoj raznolikosti.

"Moja namera je bila da kažem da smo mi svi jedno ogromno 'mi'," rekao je, dodajući: "U Francuskoj, imamo pravo da volimo jedni druge, kako želimo, s kim god želimo. U Francuskoj imamo pravo da verujemo i da ne verujemo. U Francuskoj imamo mnoga prava."

Dodatnu zabunu stvara i pitanje da li je prikaz sa dreg kraljicama zaista parodija da Vinčijeve "Tajne večere"? I otkud bog Dionis na biblijskom prikazu? Postoje li šanse da je reč o nekom drugom umetničkom platnu?

Sada se teorija da ljudi pogrešno percipiraju i da na Otvaranju uopšte nije parodirana freska "Tajna večera", već "Pir bogova", platno Jana van Bejlerta, holandskog baroknog slikara.

I zaista to ima više logike, jer na Bejlertovoj slici se nalazi sto za kojim sede olimpijski bogovi a ispred njih se nalazi bog Dionis, odnosno rimski Bahus. U tom slučaju krunisana dreg kraljica na Olimpijadi nije Hrist sa da Vinčijeve freske, nego Apolon. Scena na slici holandskog majstora se odigrava na Olimpu i predstavlja venčanje okeanide Tetide i smrtnog kralja Peleja.

Ono što ide još više u prilog da je reč o parodiji Bejlertovog platna je i to što se ova slika čuva upravo u Francuskoj, u muzeju Minjon u Dižonu, a to se uklopa u čitav koncept otvaranja koji je slavio francusku kulturu. Podsećamo, da Vinčijeva freska se nalazi u Milanu u Italiji te nema razloga da se na nju referiše u predstavi koja slavi francusku kulturu.

Ono što je zanimljivo što je, između ostalih, na platnu predstavljena i Erida, boginja svađa, kako donosi jabuku razdora. A olimpijsko otvaranje sa ovim činom je upravo načinila to - veliki razdor.

U svakom slučaju sliku možete da vidite u nastavku i da sami donesete zaključak da li je ona parodirana ili slika da Vinčija.

(Kurir.rs/SD/J.M.)

Bonus video: