BEOGRAD - Beogradskoj publici jedan od najomiljenijih muzičara, violinista Nemanja Radulović, veštac za violinom kako ga od milja zovu u Francuskoj, održao je sinoć koncert sa francuskom pijanistkinjom Suzan Manov za 81. dan Velike dvorane Kolarčeve zadužbine u okviru najpopularnijeg ciklusa Velikani muzičke scene.
Prepuna jedina prava koncertna dvorana u Beogradu, sa dodatnim sedištima na bini, sala koju, kako je rekao, stvarno obožava, u kojojoj svira sa posebnim uzbuđenjem, bila je premala da primi sve koji su želeli da slušaju Radulovića.
Posvećen muzici i njenom nesebičnom darivanju publici, svaki susret sa vanserijski talentovanim muzičarem koji je od "niškog čuda od deteta" stigao do vrhunskog svetskog violiniste, praznik je dobrog zvuka i neponovljivih emocija.
Sinoćnji koncert je rasprodat za samo nekoliko sati 8. januara kada su karte puštene u prodaju, kada bi mogao, a ne može zbog već ugovorenih koncertnih obaveza, Radulović bi ko zna koliko uzastopnih večeri punio Kolarac.
Sa pijanistkinjom i predagom Pariskog konzervatorijuma Manof, veoma posvećenoj kamernoj muzici, sa kojom sarađuje desetak godina, Radulović je već nekoliko puta svirao pred beogradskom publikom. Za večerašnji koncert odabrali su zahtevne klasične kompozicije, bez revijalnog i podilaženja ukusu širokoj publici, dela u čijem su izvođenju pre svih uživali dvoje muzičara, u skladnom dijalogu kakav se retko događa na muzičkoj sceni.
Inspirisan fantastičnom Manof, pijanistkinjom prefinjene muzikalnosti, Radulović je svirao muzički zrelo, tehnički suvereno, posvećeno, vedro i veoma zaljubljeno što je i otkrio publici nakon izvođenja u jednom dahu Sonate za violinu i klavir Volfganga Amadeusa Mocarta.
"Tako sam se zaljubio u Suzan, to je bila prva sonata koju smo zajedno svirali", kazao je violinista kome je najpotrebnija muzika, da su ljudi koje najviše voli na svetu pored njega, onda je srećan i zadovoljan, ne mora da jede tri dana.
Muzika koju su izveli: Polinina arija iz opere "Pikova dama" Petra Iljiča Čajkovskog, Mocarta, "Čakona" Johana Sebastijana Baha, jedna od najlepših i najzahtevnijih sonata svetske muzičke baštine Sonata za violinu i klavir Sezara Franka i virtuozna "Tzigane" Morisa i Ravela, očarala je publiku skladnom lepotom muzičara koji su svirali i osećali kao jedno.
Vrhunski violinski virtuoz, Paganini 21. veka, večeras je na sceni bio malo mirniji nego što je publika navikla, snažna nesputana ličnost, Radulović je bio potpuno posvećen Manof i traganju za savršenim zajedničkim zvukom.
Nakon višeminutnih ovacijama dvoje muzičara priredili su pravo muzičko slavlje, na bis su svirali Bramsovu "Mađarsku rapsodiju", preradu za violinu Šopenovog "Nokturna", improvizacije popularnih melodija i na kraju Čardaš.
