Sve je to rokenrol, ma šta god radio u životu.- Živimo u vremenu kad nas mogu materijalno uništiti, ali ako nam uzmu dušu, onda smo gotovi. Za ljubav zaista treba imat dušu - kaže za Kurir Bruno Langer, frontmen grupe Atomsko sklonište, koja ovih dana gostuje na motorijadama širom Srbije.Na bajkerskom skupu u Kikindi zavirili smo u Brunovu dušu...- Ja sam, pre svega, nepopravljivi roker. Deklarišem se i kao civilni aktivista koji političarima voli da zadaje glavobolje i otvoreno govori o problemima koji tište ljude. Zalažem se za slobodu reči. Politika je interes. Nemam nikakav interes. Samo želim da slobodno govorim.Šta te je opredelilo da se nedavno kandiduješ na izborima za Evropski parlament?- Da zastupam interese onih koji preispituju funkcionalnost Evropske unije, ali mi nezavisni na izborima nismo mogli protiv stranačke glasačke „vojske“. Kandidovao sam se kao evroskeptik. To ne znači da sam apriori protiv te organizacije. Ključno je šta Hrvatska ulaskom u EU dobija, a šta gubi. Mislim da se nakon 1. jula u našim životima ništa spektakularno neće desiti. Osvanuće 2. jul.Kad se s ove distance analizira kataklizma koja nas je zadesila, postavlja se pitanje da li je tako moralo?- Ni slučajno nije moralo. Zna se ko je imao profit od svega - političari. Neki su se baš obogatili. Prvo su ljude poslali u rat. Kad su se oni vratili s ratišta, zatekli su rasprodate fabrike. Zanimljivo je da su i neki generali postali tajkuni.Zašto svi vole pesme Atomskog skloništa?- Pesme pokojnog Boška Obradovića, ali i one koje sam ja napisao, nose univerzalnu poruku - o životu i ljubavi. Nema fešte ili svadbe a da se u nekom trenutku ne zapeva da „za ljubav treba imat dušu“. (S. U.)
