Eh, da je više para za umetnike...Vasil Hadžimanov, vođen ljubavlju prema džezu, već nekoliko godina pokušava da tu vrstu muzike približi domaćoj publici. Nedavno je sa svojim bendom objavio peti studijski album „Can You Dig It?“, koji je za četiri dana snimljen u Mostaru.♦ Kad si shvatio da će muzika biti tvoja profesija?- Iako sam još kao dečak pošao u muzičku školu, nisam bio svestan da ću ceo život posvetiti ovoj profesiji. Kad sam otkrio džez muziku, počeo sam da osećam potrebu da se ne odvajam od instrumenta i da po ceo dan slušam, sviram i pišem muziku.♦ Po čemu ćeš pamtiti prvi javni nastup?- On se desio kad sam imao 16 godina. Održao sam koncert u jednom klubu u Novom Sadu s Biserom Veletanlić i mojim profesorom Vojinom Draškocijem. Imao sam sreću da moj prvi izlazak na binu bude s najboljima. Uostalom, mogu da kažem da me ta sreća prati tokom čitave karijere. Zaista sam imao sreće da radim s najboljim muzičarima na planeti.♦ Kako si odlučio da budeš pridruženi član Darkvud daba?- Darkvudi su moji drugari odavno. Nekoliko puta sam imao zadovoljstvo da snimam i nastupam s njima, a pre nekoliko godina sam spontano postao punopravni član benda. Od tada, evo već četiri godine, jašemo zajedno i baš nam je lepo.♦ Koliko je teško u Srbiji opstati u muzičkim vodama?- Svuda je teško ostati dosledan svojoj ideji i bez kompromisa i kalkulacija stvarati muziku u koju veruješ i u kojoj se bezuslovno daješ. Problem s našom zemljom jeste što si celog života sam u svojoj borbi. U inostranstvu ipak postoje institucije i ljudi koji su spremni da ulože u talenat kad ga prepoznaju. Ovde je kultura na poslednjem mestu i to je krucijalna greška. Sve bi drugačije funkcionisalo u celom državnom sistemu kad bi umetnost bila jednako bitan faktor kao neki drugi o kojima slušamo svaki dan.♦ Supruga Nataša ti je i menadžer. Kako si uspeo da razdvojiš privatno i poslovno?- Ne mogu da kažem da smo poslovno razdvajali od privatnog, ali istina je da je ponekad naporno i da moramo da se isključimo, bukvalno, da bi odvojili vreme za porodicu i prijatelje.♦ Koja je razlika u shvatanju džeza u Srbiji i Evropi?- Džez će uvek biti muzika koja ne privlači mase ljudi, ali koja će se slušati dok je ljudi i sveta. Već sam se nekoliko puta osvrnuo na to kako se tretira kultura u ovoj zemlji. Sve se svodi na nekoliko ludih entuzijasta koji donkihotovski ne odustaju. U tu grupicu spada i Vasil Hadžimanov bend.
Uživam u radu sa studentima♦ U Makedoniji se baviš i pedagoškim radom. Jesi li razmišljao da otvoriš svoju muzičku školu u Srbiji?- Nemam vremena da otvaram školu, mada potreba i interesovanje postoje. U Makedoniji sam gostujući profesor na odseku za džez na akademiji u Štipu. Imamo sjajne uslove za rad, kao i fenomenalne studente.
