BEOGRAD - Mladi holandski reditelj Marinus Grothof, koji 21. avgusta u Beogradu počinje snimanje svog prvog dugometražnog filma "Nebo iznad nas", o troje ljudi za vreme NATO bombardovanja, kaže da želi da prikaže ljude koji se trude da u teškom vremenu vode normalan život i ostanu mentalno zdravi.
Po zanimanju snimatelj, oduvek je želeo da ispriča svoje priče, jedinstvenim vizuelnim jezikom. Snimio je više kratkih filmova, dva u Beogradu, koji je upoznao zahvaljujući vezi sa devojkom srpsko-hrvatskog porekla sa kojom ima i sina.
"Beograd me je privukao svojom surovošću i dinamičnošću ljudi pa sam želeo da radim ovde, a tokom snimanja čuo sam mnogo priča o NATO bombardovanju 1999. godine. Pogodila me je činjenica da se to desilo nedavno i to ljudima koji su isti kao ja, koji žive na isti način kao ja. Zapitao sam se šta bih ja radio u toj situaciji, da li bih nastavio da snimam filmove, kako bih se ponašao, ostao normalan…”, rekao je Grothof.
Nakon kratkog filma o devojci njegovih godina koja je iskusila jednu noć tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, Grothof, zaintrigiran "mehanizmom mentalnog preživljavanja grada - kako ostati zdrav i normalan u takvoj situaciji i boriti se protiv onoga što se dešava oko tebe”, odlučio je da svoj prvi dugometražni film posveti baš toj temi.
"Čuo sam toliko različitih priča. U mom okruženju u Amsterdamu bilo je mnogo ljudi iz Bosne, Hrvatske, Srbije sa različitim uglovima gledanja i doživljajem onoga što se ovde dešavalo. Čak i ljudi u Srbiji i Beogradu imaju toliko različita osećanja i iskustva vezana za 1999. To je bilo ekstremno napeto vreme i što sam više saznavao o tome, sve više sam uviđao besmislenost toga", ispričao je on.
Grothof je objasnio da želi da predstavi ljude koji se trude da održe kontrolu nad svojim životima, njihovu borbu da vode normalan život u veoma napetom vremenu, prikaže kako je teško ostati mentalno zdrav uz sve što se dešava, svakodnevni "normalan život koji iznenada postaje nenormalan".
U prvom planu je troje Beograđana - Ana (35), glumica pozorišta "Duško Radović", Sloba (46), tehničar u RTS-u, i Bojan (18), takođe zaposlen u RTS-u i okupiran noćnim životom i uživanjem.
"Imamo dva ekstrema - s jedne strane tu je Sloba sa pažljivo postavljenim planovima i obavezama, a s druge je Bojan koji je mislio da nije drugačiji od ostalih kada su ođednom zemlje, sa čijom se modom, muzikom i načinom noćnog života identifikovao, počele da bombarduju. Više nije mogao sa njima da se identifikuje, ali ni sa svojom zemljom, vladajućom propagandom i nacionalizmom. Izgubljen je i ne zna gde pripada i to u osetljivim godinama, kada čovek traži uzore i sebe. Treći lik je negde u sredini, neko ko se trudi da se bori protiv situacije i nastavi normalan život. Hteo sam da pokažem težinu vremena i odgovornost koju likovi nose u takvom vremenu", precizirao je Grothof.
Priča je vezana za prostor Tašmajdanskog parka."Zaintrigirao me konstrast između RTS-a i pozorišta "Duško Radović". U neposednoj blizini mašinerije Slobodana Miloševića je dečje pozorište. Čuo sam da su ujutru, nakon bombardovanja RTS-a, glumci pozorišta igrali predstavu u parku. Ta šizofrenost situacije i borba tih ljudi da nastave sa svojim životima, razlog je zašto sam izabrao to okruženje", rekao je reditelj.
Grothof smatra da je prednost to što je stranac i da je važna distanca koju zbog toga ima prema dešavanjima 1999. godine.”Mislim da je interesantno da ta dešavanja sagleda neko ko nije odavde. Ja nemam emocije vezane za sve što se događalo, ne osećam bes, krivicu, samo vidim pojedince, njihovo ponašanje, stvari koje ovdašnji ljudi ne primećuju zato što je sve to za njih normalno i ne doživljavaju kao nešto interesantno”, rekao je on, dodavši da je nezaobilazno pitanje zašto Holanđanin snima film o jednom teškom periodu zemlje sa kojom nema ništa.
Uloge je poverio Nadi Šargin, Borisu Isakoviću, Nikoli Rakočeviću, Hristini Popović, Milošu Timotijeviću, Bodi Ninkoviću, Mladenu Sovilju, Ivani Vuković.
"Dolazim ovde već neko vreme, gledao sam filmove ovdašnje produkcije, odlazio u pozorišta i bez obzira što ne razumem jezik, uživao sam u predstavama. Pažnju su mi privuklli pojedini glumci, a sa nekima sam radio i ranije. Znao sam kakve emocije treba da prenesu i mislim da sam odabrao upravo glumce koji to mogu", istakao je Grothof.
Kaže da je vrlo važan aspekt filma veza grada i likova.“Bojan, na primer, Beogradom se kreće kao pacov, sporednim uličicama, okružen visokim zgradama, kao da je zarobljen u gradu. Ana se oseća nazaštićenom i nesigurno dok prelazi Brankov most na putu kući, taj široki otvoreni prostor koji je ugrožen. Za Slobu se vezuju stare zgrade kao simbol starog režima”, objasnio je autor.
Film bi trebalo da bude gotov na proleće sledeće godine, a želja reditelja je da bude prikazan na festivalima kako bi ga video što veći broj ljudi.
