Zoran Hristić je jedan od naših najvećih savremenih kompozitora. Raskošne biografije i opusa. U narednih nekoliko redova opisuje protekle letnje nedelje.Bili su "Egzit", "Guča", a nedavno i "Bir fest". Sve je zaliveno potocima piva. Ima li muzike ako se "malo" ne zalije?"Na pomenutim festivalima muzika je bila sjajna. Čini mi se, međutim, da je sem piva bilo i nekih drugih sastojaka. Ali muzika je, ipak, pobedila. S druge strane, žao mi je mladih, jer su to jedini sadržaji koje oni slušaju. Pošto imamo na hiljade mladih koji nemaju posao, to je za njih jedna sirotinjska zabava, ali koja skupo košta.", rekao je Zoran.
Bliži se septembar i "Mokranjčevi dani"."Intimno sam vezan za "Mokranjčeve dane", mnogo godina unazad. Što kao selektor, a što kao autor. Pozdravljam njihove napore, ali teško ćemo u ovoj zemlji doći do toga da "Mokranjčevi dani" budu nešto kao Salcburg."
Kao što nema bioskopa bez mraka, tako nema ni filma bez muzike."Mi smo s mukom radili filmsku muziku. Ja nisam imao na raspolaganju tu novu tehniku, instrumente, već sam prosto morao da izmišljam zvuk. Moj drug Peđa - Isus konstruisao je instrument - drndafon, kojim sam ozvučio "Hasanaginicu". I danas se hvalim, a to su proglasili mediji, da sam ja bio prvi drndafonista."
Vaš unuk Andreja počeo je studije klavira u Bostonu."Vrlo sam ponosan što je perfektno završio Muzičku akademiju za džez u Lincu i što je dobio stipendiju u Bostonu. On je moj naslednik, ali u drugoj vrsti muzike - hvala Bogu."
Izjavili ste da vam je neprijatno kada gledate naše domaće fudbalsko prvenstvo."Kao rođeni stari Beograđanin sam se hvalio da imam najjaču diplomu. Diplomu beogradske kaldrme, beogradskih kafana i stadiona Crvene zvezde. Ali dođe mi da u toj diplomi izbrišem ovo poslednje."
