Svega se odrekao, gladovao i pao u depresiju: I danas mu je muka zbog načina na koji je postao slavan, a film koji mu je doneo Oskara ne može da gleda

Prošle su 23 godine otkako je Ejdrijen Brodi postao najmlađi glumac koji je osvojio Oskara za glavnu mušku ulogu, a prestižna nagrada sada mu se ponovo smeši. Godine 2002. nagrađen je Oskarom za maestralnu glumu u "Pijanisti" Romana Polanskog, a sada hvalospeve dobija za izvedbu u filmu "Brutalista" reditelja Brejdija Korbeta, čemu svedoče i nagrade. Brodi je naime osvojio i BAFTA nagradu za najboljeg glavnog glumca u pomenutom filmu.

"Ova priča i sudbina glavnog lika jako podsećaju na putovanje moje majke i mojih predaka koji su bežali od užasa rata i došli u ovu divnu zemlju. Toliko dugujem majci, svojim dedovima i bakama za njihovu žrtvu", rekao je s nagradom u ruci dok su ga iz publike bodrili njegovi roditelji Eliot Brodi i majka, umetnica rođena u Mađarskoj, Silvija Plači.

Upravo su roditelji svog jedinca od najranijeg detinjstva podsticali na kreativnost, na istraživanje i iskazivanje talenata. Ejdrijen se rodio 14. aprila 1973. godine u Vudhevenu, ozloglašenom njujorškom Kvinsu. Otac Elliot je penzionisani profesor istorije i slikar, a majka Silvija Plači vodila je sina gotovo na svaki svoj radni fotografski zadatak za časopis "Village Voice". Zasluge za to što se pred kamerama oseća vrlo prijatno Ejdrijen pripisuje majci jer ga je neprestano fotografisala.

"Bio sam divlje, nestašno, ali silno maštovito dete. Sve što mi se dogodilo pokušao sam da odglumim. Oduvek sam nosio glumca u sebi", rekao je Brodi.

Jednom je majka dobila fotografski zadatak u glumačkoj školi, a sin je bio s njom. U glumu se zaljubio na prvi pogled. Bio je to prst sudbine.

"Bilo je to slučajno. Ona nije morala da dobije taj zadatak, pa ne bih ni ja počeo da pohađam glumačku školu tako rano', osvrnuo se glumac na svoj početak.

Međutim, teško je razmišljati o drugačijem scenariju jer Ejdrijen je u petoj godini počeo da izvodi mađioničarske tačke na proslavama rođendana.

"Bio sam Neverovatni Ejdrijen. Možda sam to i sada, ponekad. Kada pogledam unazad, to vidim kao svoju prvu ulogu. I znate, mnogo toga u mađioničarstvu nisu samo trikovi, to je stil. To je predavanje. To je prezentovanje", dodaje.

Pohađao je školu Joseph Pulitzer, New York’s LaGuardia High School of Music & Art and Performing Arts, koju je obožavao. Iako je morao da promeni četiri voza da bi stigao, ništa mu nije bilo teško. Smatra da ga je ta škola spasila. Posle je upisao Stony Brook University, a potom se prebacio na Queens College. Kao školarac provodio je deo leta u kampu Long Lake Camp for the Arts u Adirondaksu u Njujorku.

Dobar deo njegovog glumačkog obrazovanja dogodio se nakon prvih većih uspeha mladog Ejdrijena jer se kao tinejdžer pojavio na daskama Brodveja i u televizijskom filmu PBS-a.

"Kad sam imao 12-13, godina glumio sam u kratkom filmu koji je režirao Fransis Ford Kopola. Polio me celom bočicom kolonjske vode kako bi devojke reagovale kada uđem u sobu. Zatim sam glumio u pozorištu, a s 14 sam dobio glavnu ulogu u televizijskom filmu ‘Home At Last’. Tata me odveo na audiciju i rekao: ‘Uđi unutra kao da si već dobio posao. Pokaži im kako ćeš glumiti.‘ Bio je to odličan savet. ‘Pokaži šta možeš, a ako te ne žele, oni su na gubitku'", prisetio se u W Magazinu pre mesec dana.

Otac mu je uvek govorio da je za uspeh preko noći potrebno 15 godina. Njemu je trebalo više od 17 godina, ali rano je počeo.
Kraj u kom je odrastao nije bio bezazlen, ali Brodi to ne smatra velikim problemom. Mesto odrastanja odredilo je i muziku koju voli - hip-hop. Znao je da se izbori za sebe ili da se barem druži s onima koji su mu garantovali da ga drugi neće dirati.

"Ideja da postanem glumac je u mom kvartu bila apsurdna, neverovatna. Imati roditelje koji su zajedno bila je retkost tamo gde sam odrastao. Bilo je to surovo susedstvo. Nikad nikom nisam želeo da učinim nešto nažao, ali sam odbijao da dozvolim da me iko maltretira", ispričao je glumac koji je, dok je bio srednjoškolac, doživeo pljačku u vozu i to ne smatra neobičnim.

"Pretpostavljam da je svako u Njujorku bio žrtva pljačke, barem u starom delu Njujorka. Bilo je začas gotovo. Povredili su uho dečku pored mene i strgnuli mi lančić s vrata. Bilo je zabavnije od koječega, to je ništa. To je obred u prolazu. Upadneš u nevolju dok samo stojiš napolju, hodaš po šinama. Imam prijatelje koji su bili grafiteri, to je deo odrastanja u gradu", kaže zvezda čiji mnogi prijatelji nisu preživeli zbog droge ili drugih nevolja. Ejdrijen se stoga oseća vrlo srećnim.

Prava prijateljstva izgrađena u takvom okruženju postaju zaista čvrsta i traju ceo život. Tako se Ejdrijen pred milionima gledalaca, primajući Oskara, setio da pozdravi jednog od njih:

"Imam prijatelja iz Kvinsa koji je trenutno vojnik u Kuvajtu. Tomi Zarobinski, nadam se da ćete se ti i tvoji momci brzo vratiti. Bog vas blagoslovio!"

Tomi i Ejdrijen upoznali su se u srednjoj školi i ostali vrlo bliski iako su odabrali različite karijere. Ostali su u kontaktu i nakon što se glumac preselio u Kaliforniju, a Tomi boravio na ratnim područjima širom sveta.

"Videlo se da to što je rekao o mom sinu govori iz srca. Od njega ništa manje nisam ni očekivala. Oduvek je bio čvrsto na zemlji", rekla je Tomijeva majka Ada.

Kada je Ejdrijen počeo da dobija važnije uloge, poput one u filmu "Angels in the Outfield", momci su se intenzivno družili. Ejdrijen je bio kod njih i on je zatražio da se potpiše na jednu fotografiju rekavši: "Potpiši ovo za mene jer jednog ćeš dana stvarno biti poznat". I bio je u pravu.

Koliki je talenat bilo je jasno svima koji su gledali i radili na filmu "Home at Last" iz 1988. godine. Uvideo je to Vudi Alen, koji mu je godinu dana kasnije dao malu ulogu u filmu "Njujorške priče". Imao je sreće jer su ga prepoznavali istaknuti reditelji. Stiven Soderberg namenio mu je malu ulogu u istorijskoj drami "King of the Hill". Dokazivao se prihvatajući različite uloge i demonstrirajući svoju svestranost. U "Ten Benny" glumio je kockara i zaradio odlične kritike, pesnika homoseksualca u filmu "Poslednje samoubistvo" i narkomana u filmu "Bullet". "Bullet" je poslednji film u kom se pojavio proslavljeni reper Tupak Šakur, Brodijev dobar prijatelj. Film je premijerno prikazan mesec dana nakon što je Tupak tragično preminuo od posledica pucnjave na njegov automobil u Las Vegasu. U hvaljenom filmu "Rođene ubice" pojavljuje se u toliko maloj ulozi da čak nije bio ni potpisan. Danas se gotovo sa setom seća audicija koje je voleo, za razliku od svojih brojnih kolega.

"Obožavao sam da idem na audicije. Jedna od najluđih bila je za film ‘Red Dragon’. Zalepio sam usta, ali tokom audicije lepak je počeo da popušta i usta da se otvaraju. Jednom sam jeo crve! Ma radio sam svakakve ludosti", nedavno se prisetio.

Deset godina čekao je na veću ulogu i onda mu je 1998. reditelj Terens Malik ponudio upravo takvu u "Tankoj crvenoj liniji".Trebalo je to da bude njegova odskočna daska za važne poslove, a pretvorilo se u pravi debakl. Šest meseci snimao je u Australiji u vrlo teškim uslovima uz velika imena poput Šona Pena i Nika Noltija. Kao i uvek, potpuno se fokusirao na posao i dao sve od sebe, a na kraju nije dobio ništa. Dao je i intervju za "Vanity Fair" i bio na naslovnici istakavši tu ulogu. I onda se dogodilo neprijatno razočaranje. Na premijeri, na koju je poveo i roditelje, otkrio je da je u montaži njegov lik gotovo nestao iz priče, jedva da je izgovorio poneku rečenicu.

"Bio sam javno osramoćen. Bilo je to bolno i teško iskustvo", opisao je. Takav događaj glumca može potpuno da pokopa, ali Ejdrijen je iz toga odlučio da crpi dodatnu snagu za dalju potragu.

Nije prošlo dugo i počeo je da radi na filmu "Leto kad je ubijao Sem" Spajka Lija. Bila je to još jedna odlična uloga koju su kritičari nahvalili. Tokom snimanja u završnoj tuči Brodi je slomio nos koji je inače velik, izdužen i nepravilan, ali baš je po njemu prepoznatljiv. Lekarima nije dao da ga tokom zahvata promene i daju mu klasičan, pravilan oblik. Izuzetno je ponosan na tu fizičku nepravilnost. Nije to bilo ni prvi ni jedini put da se to dogodilo - nos je lomio tri puta.

Mnogo ozbiljnija situacija dogodila se sedam godina pre, kada je stradao vozeći motocikl i mesecima se oporavljao. Automobil mu je oduzeo prednost, preleteo je preko njega i udario glavom o asfalt. Pravo je čudo da je preživeo.

"Nisam vozio motor godinama nakon toga. Nisam ga ni imao dok mi prijatelj za 30. rođendan i osvajanje Oskara nije dao najbolji poklon koji sam ikada dobio. Bio je to Ducati Monster. Nisam mogao da kažem ne i počeo sam opet da vozim", ispričao je ovaj pasionirani zaljubljenik u motocikle i brzinu.

"Pre nego što sam imao devojku i nisam imao ništa drugo da radim, sav sam bio u automobilima. Utrkivali smo se i tada je počela moja zavisnost od brzine", priznaje.

"Tanka crvena linija", film koji mu je bio najveće razočaranje, ipak mu je doneo sreću - poziv na audiciju za ulogu Vladislava Špilmana u "Pijanisti". Iskusni Roman Polanski odmah je video dubinu njegove izvedbe, upravo ono što je trebalo njegovom glavnom liku u novom filmu. Ejdrijen je spreman da pati za umetnost, što je u toj ulozi i pokazao na sve moguće načine. Pripremajući se, bukvalno se odrekao privatnog života. Inače vitku liniju stesao je do krajnjih granica. Svojevoljno se izolovao i gladovao u Poljskoj kako bi što bolje razumeo tugu i jad koje je proživljavao Špilman. Odrekao se stana, devojke i automobila. Naučio je da svira Šopena na klaviru. Posle je otkrio da je verovatno godinu dana nakon toga bio u depresiji.

"Ni danas ne mogu da gledam "Pijanistu". Bilo je vrlo traumatično tumačiti taj lik. Izgubio sam 15-ak kilograma i na svojih 185 centimetara imao sam 59 kilograma. Taj duboki osećaj gladi nikada me nije napustio. I dalje me jako uznemiri sve ono što je taj projekat otvorio u meni", rekao je početkom januara.

Ni raditi s Romanom Polanskim nije bilo lako. Nije bio popustljiv prema njemu, čak ni preterano ljubazan, ali je cenio rad. U jednom trenutku mu je objašnjavao kako želi da visi kroz prozor, popne se na krov i spusti dole olukom dok pucaju na njega. Polanski se popeo i sam izveo sve što je tražio od njega i rekao mu: "Evo, neko je to uradio. Sad ćeš ti." To ga je ohrabrilo i trud se višestruko isplatio.

Takav angažman nije bio čudan nikome ko je poznavao Brodijeve metode rada. Za ulogu u ‘"Blesanu" postao je vešt trbuhozborac i lutkar ne želeći da iko umesto njega izvodi određene scene, a u "Pomračenju" je, glumeći ratnog veterana podvrgnutog radikalnoj terapiji, tražio da ga ostavljaju u luđačkoj košulji zatvorenog u ormaru mrtvačnice čak i kada kamere nisu snimale. Za ulogu u "Predatorima" nabacio je pak ogromnu mišićnu masu.

"Uradio sam sve da bih izgledao divlje. Trenirao sam s teškim tegovima šest puta nedeljno, jeo sve vreme, hiljade kalorija dnevno, šest punih obroka, pio proteinske šejkeove i druge dodatke", priča glumac koji se svim snagama borio kako bi uverio Roberta Rodrigeza da je on najbolji izbor za Rojsija i, naravno, živeo drugi život koliko je potrebno da bude što uverljiviji.

"Pijanista" mu je doneo nagrade Oskar i Cesar, ali i brojne druge, kao i svetsku slavu. U materijalnom smislu, iako nije mogao da se požali na honorare koji sada redovno premašuju milion dolara, film koji mu je doneo najveću zaradu bio je rimejk "King Konga" reditelja Pitera Džeksona. Na njemu je zaradio deset miliona dolara. Do trenutka kada se popeo na scenu, primio Oskara i strastveno poljubio Hale Beri, što se pamti kao jedan od najboljih, ali i najkontroverznijih trenutaka s dodele prestižne nagrade jer je nije pitao za pristanak, Brodi je nanizao uloge i gradio reputaciju neumornog predanog perfekcioniste. I sam je rekao da je to priznanje bilo najvažniji trenutak u njegovom životu koji je promenio baš sve.

Morao je da se uhvati u koštac sa slavom i prepoznavanjem gde god bi se pojavio. I pre Oskara ljudi su ga ponekad prepoznavali na uilivi, ali to nije bilo ni blizu onom što je usledilo. Kad je s roditeljima koji su ga posetili otišao da proslavi osvajanje Oskara u nimalo otmen restoran na Sansetu, doživeo je pravo iznenađenje i shvatio da je život kakav je poznavao završen.

"Konobarica nas je odvela do stola, seli smo i svi koji su tamo bili okrenuli su se prema nama, ustali i aplaudirali. Bilo je čudesno, neverovatno čudno i divno", ispričao je Brodi, koji se ne seća kako je tačno reagovao na te ovacije. Ipak, zapamtio je pogled svojih ponosnih roditelja. Biti deo tako važnog filma koji je podsetnik na neverovatne strahote smatra najvažnijim od svega. Njegov otac je potomak poljskih Jevreja i izgubio je neke članove porodice u holokaustu, a baka njegove majke Silvije bila je Jevrejka iz Češke.

Pomno je birao uloge, a slobodno vreme posvetio je staroj i oronuloj zgradi Stone Barn Castle u državi Njujork koju je godinama renovirao i prilagođavao sebi za prijatan život.

"Potrošio sam na to veoma mnogo energije i sredstava. Bilo je bolno, ali i vrlo zadovoljavajuće", opisao je nedavno u Guardianu.

Nakon što je uredio svoj dom, prestao je da prihvata uloge i posvetio se slikanju velikih platna od kojih je neka i prodao.

"Nisam objavio da idem u penziju, samo sa se malo povukao", objasnio je nedavno, a glumi se vratio nakon što mu je partnerka Džordžina Čapman ukazala da se ne bavi onim što stvarno voli. Počeo je da prihvata uloge pa smo ga gledali u serijama "Peaky Blinders" i "Nasleđe", a tada je red došao na film "Brutalist".

Osim glume, javnost je intrigirao i njegov ljubavni život. Šuškalo se o aferama s muzičarkom Tori Amos nakon što se pojavio u spotu za njenu pesmu "A Sorta Fairytale". Nagađalo se i da se jako zbližio s Kirom Najtli dok su snimali film "Pomračenje". Kada su ga nekoliko puta videli s glumicom Dženuari Džons u večernjem izlasku, počele su kojekakve priče, ali glumac je odgovorio da su samo prijatelji. Iako je od tad prošlo dosta vremena, njegovo ime se čak našlo na listi potencijalnih očeva sina Dženuari Džons. Viđao se i s manje poznatom Monet Mazur, nekadašnjom di-džejicom Skaj Nelor i Madalinom Geneom, modelom najpoznatijim po kratkoj aferi s Leonardom Dikaprijem. Veza s fotografkinjom Mišel Dupont potrajala je tri godine. Ona mu je bila pratilja na dodeli Oskara kada je trijumfovao.

Nakon raskida s Mišel, dogodila mu se velika ljubav za koju su mnogi mislili da će biti i poslednja u Brodijevom životu. Svi su ga videli u braku sa španskom glumicom Elsom Pataki, a na kraju su bili zajedno samo tri godine. Širili su se tračevi o tome da je on spreman da se smiri uz voljenu, ali ona nije spremna za sudbonosni korak. Ejdrijen nije štedeo pokazujući joj koliko su jaka njegova osećanja. Farmu iz 19. veka Stone Barn Castle, koja je preuređena tako da izgleda poput dvorca, navodno je kupio baš njoj za 31. rođendan. Kanadski časopis Hello! napravio je reportažu na 35 stranica o njihovom novom predivnom domu. Ejdrijen je, gde god je mogao, ponavljao: "Kada sam je prvi put ugledao, bio sam potpuno očaran". Dve godine nakon toga Elsa je bila u zagrljaju drugog, glumca Olivijera Martineza, a Ejdrijen slomljenog srca.

Ljubavne jade zalečio je s manekenkom Larom Lieto, koju je upoznao u Kanu, a da li su vezu počeli 2010. ili 2012. još i danas nagađaju mediji i njegovi obožavatelji. Godinama su bili nerazdvojni, navodno su bili viđeni kako u zlatarama biraju burme, ali veza se nije završila brakom, nego raskidom. Godina 2018. bila je kobna za njihovu ljubav, ali već 2019. Brodi je pronašao svoju srodnu dušu, Džordžinu Čapman. Dizajnerku i vlasnicu modnog brenda Marchesa upoznao je nakon njenog razvoda od bivšeg producenta i seksualnog predatora Harvija Vajnstina, čija su zlodela izašla na videlo tokom pokreta "Me Too". Iako su se upoznali na jednom holivudskom događaju, vezu su počeli nakon što su se u Portoriku družili na večeri koju je priredila manekenka Helena Kristensen. Par na isti dan slavi rođendan, a nakon nekoliko zajedničkih godina, za prvo pojavljivanje na crvenom tepihu odabrali su Filmski festival u Trajbeku 2021. godine.

Zajedno žive na farmi koju je obnovio, a koliko mu je važna njena podrška, istakao je u govoru zahvalnosti na dodeli Zlatnih globusa.

"Moja prelepa i neverovatna partnerka Džordžina, tvoja darežljivost, otpornost i neizmerna kreativnost svakodnevno me podsećaju kakav treba da budem. Ne bih ovde stajao da nije bilo tebe", rekao je, a dizajnerka će ga pratiti i početkom marta na dodeli Oskara. Naravno da se raduje potencijalnoj pobjedi, ali kada su ga nedavno u Guardianu pitali šta želi, setno je rekao: "Žudim za radom koji je vredan poštovanja."

(Kurir.rs/ Story.hr)

Video: Kako je Vil Smit ošamario Krisa Roka na dodeli Oskara