Diskovi s muzikom su jedna od retkih stvari koje sam donela kao izbeglica s Kosova: Ispovest Tamare Popović Tam o PZE, odrastanju i dolasku u Beograd

Tamara Popović, poznatija kao Tam, prvi put se pojavila na muzičkoj sceni 2019. godine. Donela je na scenu neki novi pop zvuk, a sada želi da svoj rad prikaže i Evropi jer će biti jedna od učesnica festivala Pesma za Evroviziju 2025, na kom se bira naš predstavnik na Evrosongu. Za Kurir ona otkriva kako je nastao njen hit "Durum, durum", govori o odrastanju na Kosovu, ali i radu u pozorištu.

- Iskreno, izuzetno sam srećna i počastvovana što imam priliku da učestvujem na Pesmi za Evroviziju. Mislim da se svi koji pošalju pesmu nadaju prolasku u takmičenje, pa tako i mi. Ovo je prvi put da sam u Jutjub trendingu i drago mi je što su reakcije brojne i mahom dobre. To ceo tim dodatno motiviše da radimo još jače.

Kako je nastala pesma?

- Nastala je sa samom idejom da se prijavim i daljim istraživanjem u sebe i spolja kako želim da se predstavim. Htela sam da nađem nešto što nam je svima zajedničko, zaronila sam u istoriju i došla do praistorije - tačnije neolita. Tamo sam pronašla motive koje sam povezala sa sadašnjošću, pozvala Andriju Gavrilovića (A.N.D.R.) i Ivanu Lukić (Jymenik) da rade sa mnom, i eto "Durum, duruma".

Šta znači "Durum, durum"?

- Durum je vrsta tvrde pšenice koja je počela da se kultiviše tokom neolita - kao i većina ostale pšenice. Uzela sam je kao simbol novog rađanja, novog početka i ljubavi prema životu. Ova reč ima različita značenja u različitim jezicima - na latinskom znači "tvrdo", na turskom "situacija". I da ne znači ništa, ritmično zvuči, što je srž ove pesme - energija, snaga, živahnost.

Očekujete li pobedu i ko mislite da ima šanse da nastupi u Švajcarskoj?

- Nemam očekivanja, a i mislim da se to ne zna do poslednjeg trenutka. Naše je da damo sve od sebe u svakom delu nastupa i da se predstavimo najbolje moguće. Svaki takmičar donosi nešto svoje i svima želim da pokidaju.

Da li ste fan Evrovizije? Koje pesme sa ovog takmičenja su na vašoj plej-listi?

- Evrosong pratim od detinjstva, prvo sećanje koje imam na ovo takmičenje jesu Željko Joksimović i "Lane moje". Kao i srpske "Ramonda", "In corpore sano" i "Molitva", naravno. Od onih koje nisu otišle: "Romale, romali", na primer, "Muškarčina", "Novi plan, drugi san" i "Greh". Regionalne: "In the Disco", "Rim tim tagi dim", "Tick-Tock", "Moja štikla"... Ostale zemlje: "Qele Qele", "Wild dances", "Arcade", "Shum", "Euphoria"...

Rođeni ste u Prištini. Kako pamtite svoje odrastanje i dolazak u Beograd?

- Bilo je neobično i teško. Svi su se trudili da ne osetim previše koliko je ozbiljna situacija, ali osete deca sve. Dolazak u Beograd mi je lakše pao jer sam dobila divnu učiteljicu i naišla na najbolju drugaricu, s kojom se i danas družim. Generalno sam uživala u čitanju i nije mi bilo dosadno da provodim vreme sama. Možda otud sva moja sklonost ka maštanju.

Kako ste se zaljubili u muziku?

- Ne pamtim momenat kada nisam bila zaljubljena u nju. Cela porodica mi je muzikalna iako se niko ne bavi time profesionalno. Dosta su strastveni po pitanju pesama koje vole, skupljali su CD-ove i kasete. Zapravo su CD-ovi jedna od retkih stvari koje smo poneli kada smo izbegli sa Kosova, mislim da to dovoljno govori.

Ko su vam bili muzički uzori? Približite malo svoju muziku onima koji nisu još čuli za vas.

- Prvi CD koji sam dobila jeste Rijanin prvi album "A girl like me". Odrasla sam uz nju, a negde i sa njom, jer je imala 15 godina kada je počela. Obožavala sam Britni, Pusiket dols, Avril Lavinj. Uporedo sam volela i alternativniji zvuk, kao bendove Evanesens i Paramor.

Zanimljivo je da radite i za druge izvođače. Kako je došlo do saradnje s Majom Berović?

- Još od "Viktorijine tajne" razmišljala sam kako bih volela da nekad u budućnosti radim sa njom. Spojili su nas moj producent i njena producentkinja, poslali smo nekoliko demoa i našli se na "Posle tebe", koju sam radila sa Fantomom. Ona je divna i volela bih da opet radimo nešto.

Radili ste u Narodnom pozorištu u Beogradu na poslovima organizacije protokola i menadžera društvenih mreža. Kakvi su glumci za saradnju?

- Glumci su zanimljivi za saradnju, volim da ih posmatram sa strane. Često mi se čini da nikad ne izlaze iz svojih uloga, kao da sve što rade i sve što jesu mora da bude performativno. Ne svi naravno, ali mnogi imaju tu osobinu.

Da li su kolege bile iznenađene kada su znali čime se još bavite?

- Ukoliko mislite na kolege iz pozorišta, jesu! Doduše, brzo nakon što sam krenula da izbacujem pesme, odlučila sam da dam otkaz i da se potpuno posvetim muzici.