BEOGRAD - Srbija kao destinacija stranih filmskih i televizijskih ekipa i reklamnih agencija postaje sve popularnija, a godišnji priliv po tom osnovu iznosi desetak miliona evra.
Pažnju šire javnosti privlače svetski poznata glumačka imena koja sve češće snimaju na lokacijama u našoj zemlji, poput Kevina Kostnera, Krisa Nota, Pirsa Brosnana ili upravo Salme Hajek. Zasluge za to u velikoj meri pripadaju Srpskoj filmskoj asocijaciji (SFA), koja je osnovana 2009. godine i okuplja na desetine kompanija i pojedinaca iz domaće filmske industrije.
"Od kada je osnovana SFA mnogo toga se promenilo. Ranije su firme pojedinačno nastojale da dovedu strane projekte u Srbiju. Napravili smo mini bum u samo nekoliko godina kada smo počeli da pod jednim brendom promovišemo Srbiju kao destinaciju", izjavila je operativni menadžer SFA Milica Božanić.
U poslednje dve godine ne samo da ovde dolaze veliki projekti, već se proširio i njihov dijapazon. Pored dugometražnih igranih fimova sa solidnim budžetima i zvučnim imenima, kod nas se radi i veliki broj stranih televizijskih filmova, pa i serija, kao i neki manji dokumentarni programi.
Važno je i tržište reklama, koje se emituju svuda po svetu, a snimaju se ovde, u Srbiji, za razne strane klijente, dodala je Božanićeva.
Za širenje posla, kako je objasnila, presudan je utisak koji inostrani filmski poslenici imaju nakon završetka snimanja i koji dalje prenose kolegama u svetu.
"Mi smo cenovno konkurentni, a imamo i dobre ekipe sa kojima stranci sarađuju. Oni ovde osećaju profesionalni nivo kao bilo gde drugde u svetu i ta ocena nam dovodi sve veće i raznovrsnije projekte", istakla je ona.
Postprodukcija je, takođe, dobar segment kojim se bavimo. Reč je o uslugama za vizuelne efekte i animaciju koje rade naši kreativci ovde u zemlji, za projekte u inostranstvu. Među najpoznatijima je studio "Krater" iz Beograda koji je radio i za holivudske blokbastere.
"Ima mnogo toga što mi kao zemlja možemo da ponudimo i u čemu smo vrlo kvalitetni, što nam vrlo lako ostvaruje prohodnost na međunarodnom tržištu. Kao i u svakoj profesionalnoj branši, to se pročuje i jedan dobar projekat povuče za sobom nove", istakla je menadžerka SFA.
Najveći deo stranih projekata snima se u Beogradu. Ekipe biraju lokacije koje su im logistički najzgodnije, ali se SFA trudi da i druge delove Srbije prikaže i animira. Dosta gradova već ima značajnu filmsku produkciju. Snima se u Subotici, Valjevu, Novom Sadu, u okolini Beograda.
"Ima potencijala i za urbane i za prirodne lokacije", napominje Božanićeva. Na pitanje koliko sve to znači u novcu, odgovara da je teško dati precizne podatke, ali da "od 2009. kada je SFA počeo rad, više od 50 miliona evra iznosi ukupna vrednost produkcija koje su došle u zemlju, uzimajući u obzir sve vrste projekata - film, te-ve, reklame".
"Procenjujemo da je to godišnje desetak miliona evra koje zarađujemo na ovom nivou. Ali, da bismo zaokružili paket koji nudimo strancima, da bismo Srbiju učinili još konkurentnijom u odnosu na zemlje u okruženju, treba uvesti podsticajne mere kakve one već primenjuju", naglasila je ona.
U ovom poslu prednjače Mađarska i Češka, a značajne su i Hrvatska, Rumunija i Bugarska.Uvođenjem podsticajnih mera koje daje država za strane producente, još veći broj projekata mogao bi da bude privučen u Srbiju, pa bi veći bio i godišnji priliv po tom osnovu.Istina, podsticajne mere su već propisane u našem Zakonu o kinematografiji (član 7), ali su kočnica podzakonski akti kojima treba da se reguliše način sprovođenja tih mera.
