Toliko sam ličio na Bekama da sam imao privatno obezbeđenje, a onda je počeo moj sunovrat: Ljudi su me obožavali, a onda....

Kada sam imao 18 godina i radio u perionici automobila u Istbornu, ljudi su počeli da mi govore da ličim na tadašnjeg fudbalera Mančester junajteda i reprezentacije Engleske – Dejvida Bekama.

Poslao sam svoje fotografije poznatoj agenciji za dvojnike i ubrzo počeo da dobijam angažmane na proslavama i događajima. Već 1988. godine postao sam profesionalni „Dejvid Bekam“, što je trajalo punih 20 godina.

Na jednom modnom događaju upoznao sam devojku po imenu Kamila. Rekla mi je da ljudi često misle da liči na Viktoriju Bekam. Kada je skratila kosu i pridružila se agenciji, zajedno smo nastupali kao „Poš i Beks“. Toliko smo bili popularni da smo završili na naslovnici Dejli Stara, a potražnja za nama je naglo skočila.

Slava i tamna strana

Ipak, sve je imalo svoju cenu. Kada je Bekam dobio crveni karton na Svetskom prvenstvu 1998. protiv Argentine i postao meta javnog linča, i mi smo dobijali pretnje smrću. Kada je kasnije postao kapiten reprezentacije i omiljeni fudbaler, i naš posao je procvetao – radio sam i po tri nastupa dnevno, zarađujući do 75.000 funti godišnje.

Bio sam angažovan i kao Bekamov dubler u reklamama za Pepsi, Adidas, Vofon, Plejstejšn i parfem Beckham Instinct. Glumio sam ga i u filmu Igraj kao Bekam (Bend It Like Beckham). Čak sam sa svojim bendom The Copycats potpisao ugovor za album, a u Japanu sam imao obezbeđenje jer su me ljudi opsedali misleći da sam pravi Bekam.

Moj garderober postao je identičan njegovom – nosio sam samo ono što bi on nosio. Njegove frizure diktirale su moje, a paparaci su me pratili i van posla. Počeo sam da pijem da bih imao hrabrosti da ulazim u prostorije pune ljudi koji su me analizirali do detalja.

Pad i gubitak identiteta

U isto vreme, pokušavao sam da potisnem bol – izgubio sam majku, baku i prijatelja. Bekamov lik mi je pomagao da se sakrijem od tuge. Međutim, alkohol je preuzeo kontrolu. Nisam više bio Endi Harmer – već samo „Dejvid Bekam“.

Tokom recesije 2008. godine, posao je stao, a ja sam čak svirao na ulici u Brajtonu sa natpisom „Busk It Like Beckham“. Kasnije su se ponovo pojavili angažmani, ali sam se mučio da održim fizičku formu. Kako je Bekam završavao svoju fudbalsku karijeru, tako je i moja kao njegovog dvojnika dolazila kraju.

Pokušao sam da se snađem – 2010. sam nastupao u šou programu Britain’s Got Talent kao deo grupe „The Chippendoubles“, a 2015. sam pokrenuo sopstvenu agenciju za dvojnike.

Borba za sopstveni identitet

Ali dok sam se udaljavao od Bekama, alkohol je sve više preuzimao moj život. Udebljao sam se, prestao da ličim na njega i potpuno izgubio volju. Bekamove stvari spakovao sam na tavan, a ja sam se zatvorio u kuću i oblačio samo kućnu odeću.

Pre dve godine sam odlučio da prestanem da pijem. Godinu dana kasnije, preživeo sam srčani udar. To iskustvo me je nateralo da se suočim sa sobom i da shvatim koliko me je „igranje Bekama“ odvojilo od mog pravog ja.

Danas više ne tražim njegov lik u ogledalu. Imam svoju frizuru, svoj stil i svoj život. Ponekad još uradim po neki angažman, ali sada znam – srećniji sam kao Endi Harmer, nego kao „Bekamov dvojnik“.

 Bonus video: Dejvid Bekam sprema Pastirsku pitu