Drugarica joj je jednog dana nestala i niko je nije ni video ni čuo dve godine: Kad se pojavila ispričala je šta je preživela i od toga je nastala hit serija

Na Netflix je stigao novi hit, a njegova kreatorka Mej Martin otkrila je lično iskustvo koje ju je inspirisalo za ovaj triler. Život problematičnih tinejdžera iza zatvorenih vrata raznih internata i rančeva bio je sve samo ne ono na šta su hiljade roditelja u Americi pristale iz očaja

Hiljade tinejdžera, uglavnom u Severnoj Americi, progovorile su o svojim iskustvima, dajući uznemirujuću sliku industrije koja napreduje iza zatvorenih vrata.

Ništa od toga možda i ne bi imalo takav odjek da komičarka Mej Martin, najpoznatija po kritički hvaljenom "Feel Goodu", nije iznela svoje iskustvo stvarajući "Wayward". Reč je o limitiranoj Netflixovoj seriji u osam delova o "Tall Pines" akademiji - terapijskoj školi u Vermontu koja se spolja čini sigurnim utočištem za "problematične tinejdžere".

Stvarnost, međutim, ne bi mogla da bude dalja od njenih sjajnih i zavodljivih promotivnih materijala. Martin u seriji glumi Aleks, policajku koja uskoro upoznaje najbolje prijateljice Ebi i Leilu. One planiraju beg iz "Tall Pines-a", a Aleks im se zaklinje da će im pomoći i ujedno namerava da razotkrije zlokobne tajne koje se kriju iza zidova škole.

Interesovanje javnosti za industriju "problematičnih tinejdžera" eksplodiralo je poslednjih godina, ali fascinacija Martin seže mnogo dalje – ukorenjena je u njenom iskustvu.

Da li je "Wayward" istinita priča?

"Wayward" je književno delo, ali je inspirisan i životom Martin jer je i sama označavana kao "problematična tinejdžerka" ranih 2000-ih, kada je imala 16 godina.

"Mislim da je moje ponašanje bilo poprilično zahtevno i verovatno mi je bila potrebna neka vrsta intervencije", rekla je za RadioTimes.com.

"Ranih 2000-ih nismo imali puno razumevanja za mentalno zdravlje ili šta bi moglo da bude koren tih ponašanja. Postojao je osećaj da su problemi, posebno sa zavisnošću, bili vezani za hedonizam, sebičnost i zavisničke supstance, a mislim da sada postoji malo više svesti o tome da su mnoga od tih ponašanja samolečenje i slično. Ali tada je to stvarno bilo doba u kom je dr Fil slao decu u logore za razmažene klince."

Američka televizijska ličnost i autor dr Fil često je u svom dnevnom tok šouu savetovao roditeljima da pošalju svoje problematične tinejdžere na terapijske programe u logore ili na rančeve.

I iako se na njega često gleda kao na komičnu figuru, ime mu se pojavljuje u postovima na Redditu, usko vezanim s njegovom ulogom u promovisanju industrije "problematičnih tinejdžera", a komentari su daleko od laskavih.

Nestanak najbolje prijateljice

Iako Martin nije poslata u program u divljini ili "terapijsku školu", doživela je to da je njena najbolja prijateljica iznenada nestala. "Roditelji su joj rekli da ide da vidi Dejvida Letermana u Njujork i bila je stvarno oduševljena, a onda se nije vratila. Svi smo bili u panici. Bilo je to zaista zabrinjavajuće."

Prošlo je "oko godinu dana" dok nije dobila prve informacije od prijateljice, s kojom se konsultovala pri pisanju "Waywarda".

"Sećam se telefonskog poziva, a pobegla je i zvala iz telefonske govornice i bilo je to ludo", kaže. Tek dve godine kasnije njena prijateljica se konačno vratila. "Kad se vratila, priče koje nam je pričala… Jednostavno nisam mogla da prestanem da mislim o tome. Terapije su toliko teatralne i bizarne. Mislim, zovem ih terapijama. To je poput programa bihevioralne modifikacije."

Priznaje da je nekima "verovatno više bila potrebna radikalna intervencija nego njoj". "Osećala sam veliku krivicu. I tu je nekako jezgro ove serije. Ona je bila tip lika poput Ebi, pa sam zamišljala kako bi bilo da sam otišla da je spasim, ili da smo bile zajedno unutra, kako bismo različito reagovale na taj program."

Takođe se prisetila saznanja da bi savetnik za droge, kog su viđali, "primao proviziju za svako dete koje je poslao u jednu od tih škola".

"Mislim da je to stvarno uobičajeno. Kad god je novac uključen i postoji takav podsticaj za te škole da privuku roditelje koji su u panici i zabrinuti za svoju decu, te pokušavaju da učine pravu stvar, jer i oni su jako ranjivi na manipulaciju u tom trenutku, kada neko dođe i kaže da ima rešenje, potpuno mogu da razumem zašto se to čini kao lek za sve."

Da li je stvaran "skok" u "Waywardu"?

Skok je oblik ekstremne terapije u kojoj učestvuje nekolicina odabranih kada dostignu poslednju razvojnu prekretnicu, tzv. fazu uzlaznosti. Dizajniran je kako bi pomogao da "obradi njihovu traumu", da bi "otključali potpuno zdravlje", uključujući ono što izgleda kao krštenje, uz upotrebu lekova. U jednoj sceni Aleksina partnerka Lora opisuje to kao "hipnoterapiju".

Martin je otkrila da je skok zapravo fikcija, ali da su upleteni "elementi iz kultova iz 70-ih", o kojima su čitali tokom istraživanja. "Stvorili smo celu bibliju za fiktivnu školu, s detaljnim pravilima, jezikom i terminologijom. I znali smo da želimo završni korak koji bi zapečatio taj proces iz kog nema povratka."

Terapija hot seat - stvarna praksa

Ali jedan aspekt "Waywarda" koji će mnogima biti prepoznatljiv je terapija hot seat – šire poznata kao "terapija napadom" – kontroverzni oblik psihoterapije u kom učesnici deluju u konfrontacijskim i agresivnim razmenama da bi javno ponizili jedni druge, s navodnim ciljem rasta i oporavka.

"To je definitivno bio jedan od emocionalnih stubova za koji smo znali da želimo da pogodimo u seriji samo zato što je toliko mučno zamisliti ga i gledati", objasnila je Martin.

"I u svim knjigama koje sam čitala o tome, cilj – i ne izlaziš s tog hot seata dok se ne slomiš – jeste da ljudi identifikuju stvari zbog kojih su najranjiviji, područja zbog kojih možda nose najviše sramote, a onda samo kopaju i zabadaju nož."

(Kurir.rs/ Tportal)

Video: Zašto Netflix, HBO i Amazon ne žele da prikazuju ovaj film