Smrt ćerke predsednika Jugoslavije i čuvene glumice i danas je misterija: Mlada upala u kandže droge, za njom umrli i sestra i otac

Mira Mijatović bila je legendarna pevačica jedne od najpoznatijih beogradskih rok grupa, čiji hitovi i danas odzvanjaju u srcima mnogih. Ipak, njena životna priča bila je tragična i prepuna bola.

"... Ružni sni, kao psi, prate me, jer, shvatam da sam sama, ostala sam sama, neka vreme počne već, da me uzima...", glasi refren numere koju je otpevala talentovana Mirjana Mira Mijatović, koja kao da je znala šta će se desiti samo par godina nakon neverovatnog uspeha koji je grupa postigla u trenutku kada je čitav Beograd ludeo za njom.

Ćerka predsednika Jugoslavije i poznate glumice

I pre nego što je postala prepoznatljivo ime na muzičkoj sceni, Mira Mijatović, zajedno sa sestrom Majom, privlačila je pažnju javnosti. Njihov otac bio je Cvijetin Mijatović, jedan od najistaknutijih političara tadašnje Jugoslavije i drugi predsednik Predsedništva SFRJ nakon Josipa Broza Tita. Upravo zbog porodičnog statusa, privatni život sestara Mijatović pažljivo je čuvan od očiju javnosti, naročito od sredine osamdesetih. Ipak, pojedini detalji s vremenom su ipak dospeli u javnost.

Mira je rođena 1961. godine u Ljubljani, a detinjstvo joj je obeležila tragedija – kada je imala samo devet godina, izgubila je majku, glumicu Sibinu Mijatović, u saobraćajnoj nesreći. Nakon toga, njen otac se ponovo oženio – ovoga puta slavnom glumicom Mirom Stupicom.

Zvali su je "princeza sa Dedinja"

Porodica Mijatović se preselila u rezidenciju na Dedinju kada je Cvijetin postao predsednik Predsedništva SFRJ. Zbog toga su Miri vršnjaci nadenuli nadimak "princeza sa Dedinja". Vila u kojoj su živeli postala je poznata u beogradskim krugovima kao mesto glamuroznih žurki, koje su organizovale sestre Mijatović. Na tim zabavama okupljala se tadašnja urbana elita osamdesetih, među kojima su bili i Milan Mladenović, Bojan Pečar, Dušan Gerzić Gera, Bebi Dol, Margita Stefanović, sestre Udovički, Sonja Savić, a zanimljivo je da su ih, obezbeđivali pripadnici policije.

Godine 1981. Mira Mijatović je sa Bojanom Pečarom osnovala bend VIA Talas, sa kojim je 1983. godine snimila album "Perfektan dan za banana ribe", a najpoznatija pesma sa albuma upravo je gorepomenuta "Sama" koja je postala nacionalni hit.

Jedan od najupečatljivijih nastupa grupe VIA Talas bio je na stadionu Tašmajdan, kao i u Studentskom kulturnom centru, gde su nastupali kao predgrupa čuvenim Idolima. Publika ih je tada zapamtila ne samo po muzici, već i po harizmi Mire Mijatović, koja je tokom koncerta bacala bombone među fanove – gest koji je dodatno učvrstio njen status omiljene figure beogradske scene. 

Ipak, uprkos snažnom utisku koji su ostavili, grupa nije imala veliki broj nastupa. Njihov scenski život bio je kratak, ali dovoljno upečatljiv da ostane zabeležen kao deo zlatne muzičke epohe osamdesetih.

"Svirali smo u podrumu Mirine vile, a tačno iznad bila je kancelarija njenog oca. Jednom je došao do nas i rekao nam: "Deco, izvinjavam se što prekidam, ali možete li samo malo da prestanete da svirate, jer imam gore Brežnjeva na vezi. Meni je žao što vas prekidam, ali nemojte barem tim činelama udarati, to mi smeta, po bubnjevima možete, to mi ne smeta..." Mi smo malo pričekali pa nastavili da sviramo", ispričao je svojevremeno jedan od članova Miško Plavi.

Grupa VIA Talas objavila je tri albuma i za kratko vreme stekla veliku popularnost na jugoslovenskoj muzičkoj sceni. Njihov prepoznatljiv zvuk i autentičan stil nisu prošli nezapaženo – čak ih je i Goran Bregović primetio i pozvao u Sarajevo kako bi snimili novu ploču. Ipak, ono što je delovalo kao veliki korak napred, ubrzo se pokazalo kao početak kraja.

Nakon snimanja, članovi benda nisu bili zadovoljni urađenim materijalom, što je dovelo do razilaženja u idejama i energiji. Ubrzo potom, Miško Plavi prihvatio je ponudu da se priključi grupi D’ Bojs, dok su u VIA Talasu ostali samo Mira i Bojan, koji su u to vreme bili i emotivni partneri. Ipak, ni njihova saradnja nije potrajala – 1983. godine grupa se potpuno raspala, a svaki član krenuo je svojim putem.

"Akademija" kao druga kuća

Mira Mijatović ostala je zapamćena kao izuzetno atraktivna, visoka crnka sa izraženim stilom i sklonošću ka čestim promenama frizura. Bila je prirodno opuštena, otvorena u komunikaciji i izuzetno posvećena muzici – svojoj najvećoj strasti. Redovno je posećivala beogradski klub "Akademija“, gde je svojim prisustvom privlačila pažnju i izazivala divljenje među tadašnjom umetničkom i alternativnom scenom.

"Miru pamtim kao devojku sa izuzetnim osmehom i mnogo energije. Po obliku glave i po frizuri me je podsećala na Avu Gardner. Znam je iz zdrave faze. Kad je pala na droge, izbegavala je da dolazi. Čuli smo se telefonom. Nije smela da me gleda u oči. Maja je bila nepredvidiva devojka. Mira je bila mirnija. Možda je to njihovo ponašanje bilo programsko, da bi se revanširale ocu. Ne mogu to da tvrdim. Deca 80-ih su programski bila navučena na drogu", ispričao je svojevremeno Petar Peca Popović, poznati novinar i rok kritičar, za portal Presstiž.rs.

Smrt dve sestre

Nažalost, život Mire Mijatović tragično je okončan 1991. godine, kada je u tridesetoj godini pronađena mrtva. Kao uzrok smrti navedena je prekomerna doza heroina, što je bio tragičan kraj za umetnicu koju je krasio ogroman talenat i jedinstvena harizma.

Sudbina je, međutim, bila još surovija prema porodici Mijatović. Samo nekoliko meseci nakon Mirine smrti, preminula je i njena sestra Maja, ostavljajući porodicu u nezamislivoj boli. Dve sestre, koje su odrastale u senci političke moći i kulturne elite, zauvek su otišle u istoj godini. Iako se spominjalo da su obe preminule od predoziranja, to nikada nije zvanično potvrđeno, kao ni tačno vreme njihove smrti.

"One su bile radoznale gradske devojke koje su živele 26 sati dnevno. To je bio problem. Kad je bila bolesna, Mira je izbegavala da se javlja, jer ju je bilo sramota. Ne smem da pomislim kako izgleda taj prelaz od devojke oko koje se vrti ceo svet do devojke koje svi izbegavaju. Strašna je pomisao da je uvek morala da ima određenu količinu novca kod sebe da bi kupila drogu. Mislim da ju je pre Maja navukla nego obratno. Maja je bila radoznalija, drčnija. Taj segment su krile od mene jer ih je bilo sramota. Bile su lepo vaspitane i bilo ih je sramota da im vidite slabost", pričao je Petar Peca Popović.

"Pobegle su od nas da ne bismo videli kako se urušavaju. Kad je Mira umrla niko nije znao. Saznali smo kasnije, a mnogo kasnije smo saznali da je umrla i Maja. To je bila državna bruka. Da dozvoliš da umru obe ćerke predsednika države", zaključio je novinar.

Dve godine nakon što je izgubio obe ćerke, Cvijetin Mijatović preminuo je 1993. godine,ostavivši svoju suprugu, slavnu glumicu Miru Stupicu, da se nosi sa teškim porodičnim gubicima sama. Sahranjen je u grobnici sa svojim ćerkama i prvom suprugom.

U beogradskim umetničkim i muzičkim krugovima godinama su kružile priče o tome kako je veliki deo Mirinog života ostao prećutan i brižljivo sklanjan od očiju javnosti. Njena priča, iako snažno prisutna među poznavaocima tadašnje scene, nikada nije u potpunosti ispričana. Danas, tragovi njenog postojanja gotovo da ne postoje na internetu — fotografija ima veoma malo, a zvaničnih podataka još manje. Uprkos tome, Mira Mijatović ostaje upamćena kao simbol jednog vremena, muzičkog bunta i nežne tragedije koja se krila iza reflektora.

Pogledajte video: Čuvena holivudska glumica posetila Zlatibor