Pevačica sa 7 godina izgubila vid, a sa 17 dobila dete koje je umrlo: Zbog burnog života crkva je zabranila njenu sahranu

Najslavnija francuska šansonjerka Edit Pjaf decenijama važi za muzičku ikonu. Rođenda je 19. decembra 1915. godine, a preminula 1963. kada je imala samo 47 godina. Tokom života imala je brojne uspone i padove, a samo njeno odrastanje bilo je živopisno. Već sa 14 godina pokazala je raskošan talenat za pevanje.

Zbog dubokog siromaštva, roditelji nisu uspevali da zadovolje ni osnovne životne potrebe, pa su devojčicu dali baki na čuvanje. Međutim, ona gotovo uopšte nije brinula o njoj, zbog čega je dete prolazilo kroz mesece zapostavljanja i patnje.

Odrastanje u bordelu: neobično utočište

Nakon 18 meseci agonije, otac ju je odveo kod druge bake u Normandiji, žene koja je vodila bordel. Tako su Edit u najranijem detinjstvu čuvale upravo prostitutke. Paradoksalno, po prvi put u životu bila je pravilno negovana – imala je redovne obroke, neko je brinuo o njenom zdravlju i osnovnim potrebama, i napokon je osetila šta znači sigurnost.

Slepoća, čudo i medaljon koji nije skidala

U ranom detinjstvu, sa svega sedam godina, Edit je oslepela. Prema svedočenjima biografa i istoričara, vid je povratila nakon hodočašća na kojem je posetila grob Svete Tereze. Od tada je stalno nosila medaljon oko vrata, verujući da joj je upravo on doneo čudo – i nije ga skidala do poslednjeg dana života.

Ulična pevačica sa 14 godina

Po uzoru na majku, Edit je već sa 14 godina postala ulična pevačica. Nastupala je na pariskim ulicama zajedno sa prijateljicom Simonom Bertou, pevajući prolaznicima i pokušavajući da zaradi za život onim što je jedino imala – glasom.

Prvu ljubav doživela je sa samo 16 godina, a već sa 17 postala je majka. Nažalost, njena jedina ćerka preminula je posle dve godine, ostavljajući ranu koja nikada nije u potpunosti zarasla.

Ljubavi, manipulacije i tamna strana života

Ljubavne patnje pratile su je i kasnije. U jednom periodu navodno se zaljubila u makroa koji joj je uzimao svu zaradu, tvrdeći da je na taj način štiti od prostitucije. Taj odnos dodatno je produbio njenu emocionalnu nestabilnost i osećaj bespomoćnosti.

„Mali vrabac“ i put ka slavi

Prelomni trenutak dogodio se 1935. godine, kada ju je otkrio vlasnik jednog noćnog kluba i ponudio joj posao. Upravo on joj je dao nadimak Edit Pjaf, što u prevodu znači „Mali vrabac“ – ime koje je nosila do kraja života.

Njen vanvremenski glas i snažna emocija brzo su privukli pažnju kompozitora i uticajnih ljudi, koji su joj pomogli da započne ozbiljnu karijeru. Već godinu dana kasnije objavila je svoj debi-album, koji je postao veliki hit.

Skandali, sumnje i novo ime

Nakon što je vlasnik kluba ubijen jedne večeri, Edit je dovedena u vezu sa kriminalnim krugovima. Iako nikada nije bila osuđena, javnost ju je tada gledala sa sumnjom. Upravo zbog toga odlučila je da se distancira od problematične prošlosti i definitivno se predstavi svetu kao Edit Pjaf.

Slava, rat i otpor nacistima

Edit je nastavila da niže uspehe, nastupala u pozorištima i velikim koncertnim dvoranama, postavši miljenica publike. Tokom nemačke okupacije nije prestajala da peva, ali je istovremeno podržavala francuski pokret otpora i pomagala jevrejskim umetnicima da izbegnu progon nacista.

Ljubav života i tragedija koja ju je slomila

Veliki uspeh doživela je i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je upoznala ljubav svog života – boksera Marsela Serdana. Njihova veza trajala je manje od godinu dana, ali je bila intenzivna i strastvena.

Tragedija je usledila kada je Marsel poginuo u avionskoj nesreći na putu iz Pariza za Njujork, gde je putovao kako bi video Edit. Do kraja života verovala je da je ona kriva za njegovu smrt, jer ga je nagovorila da umesto broda izabere avion. Taj osećaj krivice doveo je do zavisnosti od morfijuma.

Poslednje godine i smrt bez crkvenog oproštaja

Udala se 1952. godine za pevača Žaka Pilsa, a kuma na venčanju bila joj je legendarna Marlen Ditrih. Ipak, Serdana nikada nije prebolela.

Edit Pjaf preminula je 10. oktobra 1963. godine u Grasu, u 47. godini života, od unutrašnjeg krvarenja izazvanog rakom jetre. Njeno telo je tajno prebačeno u Pariz, a smrt je zvanično objavljena tek narednog dana.

Zbog burnog života koji je vodila, Katolička crkva joj nije odobrila versku sahranu. Sahranjena je na groblju Per Lašez, a na večni počinak ispratile su je desetine hiljada ljudi, koji su u tišini prolazili ulicom Lan – odajući poslednji pozdrav „Malom vrapcu“ čiji je glas nadživeo vreme.