"Potezali su noževe na mene i pucali" Srpski glumac za kojim su odlepile žene godinama radio na građevini i ima burnu prošlost
GlumacMiloš Petrović Trojpec postao je prepoznatljiv po ulogama negativaca, posebno kao makro Stavra u seriji "Senke nad Balkanom", a onda su se nizale role u serijama poput "Južnog vetra", "Klana" i "Ubica mog oca".
Ljubiteljima pozorišta prepoznatljiv je kao jedan od nosioca repertoara Beogradskog dramskog pozorišta.
Ipak, pre nego što se upustio u glumačke vode, godinama je radio na građevini.
Pogledajte u galeriji zašto Trojpec nosi titulu jednog od najpoželjnijih glumaca:
Od Šumica do Čubure – Odrastanje među "tvrđim momcima"
– Odrastao sam u Šumicama na Voždovcu, ali sam veliki deo života proveo na Čuburi kod bake i deke. Moj temperament i karakter su me usmerili ka društvu „tvrđih momaka“, posebno kada sam ušao u pubertet i stekao snagu. Nikada nisam krao patike, telefone ili bilo šta slično, ali takve stvari su bile prisutne u mom okruženju. Šumica ispod Jedanaeste gimnazije bila je povoljno tlo za to, ali ja nisam bio deo te priče – ispričao je glumac.
Životna borba i uticaj starijih
Miloš je odrastao u porodici srednje klase – otac mu je elektroinženjer, a majka građevinski inženjer.
– Moji roditelji su se borili kroz život svojim deset prstiju, bez ikakvih zaleđina, i tako su vaspitavali i mene. Iako sam bio okružen starijima koji su se bavili mutnim poslovima, nikada nisam bio deo toga, ali sam bio povodljiv. Suštinski, voleo sam da zasmejavam ljude, bio sam hrabar i išao glavom gde drugi ne bi ni nogom. U tim godinama nisam razmišljao o posledicama – priznao je Trojpec.
Problemi sa zakonom i život na ivici
– Morao sam da se snalazim za džeparac, kao i svi. Nisam radio nečasne poslove za novac, ali stariji prepoznaju ko je „materijal za obradu“. Tako je moje odrastanje bilo usmereno – rekao je on u jednoj emisiji.
Iako nikada nije bio ranjen, našao se u opasnim situacijama.
– Bilo je potezanja noževa, pa i trenutaka kada je pucano na mene – zaključio je glumac.
Prvu ulogu dobio je sasvim slučajno.
Miloš je sedam dana u nedelji, 12 sati dnevno, radio na gradilištu. Na trećoj godini studija radio je prvi posao u vezi sa hidroizolacijom. Njegova majka je otvorila građevinsku firmu a on se priključio u porodični posao.
- Kada smo radili deponiju u Lapovu, otišao sam na kasting za “Šišanje”. Posle pauze za ručak, seo sam u kola i, onako u kombinezonu, otišao na kasting. Dobio sam neku ulogicu i to je bilo moje prvo pojavljivanje na filmu. Narednih pet godina radim hidroizolaciju na terenu. Nisam bio u Beogradu skoro uopšte. Dolazi do toga da budem drugi radnik na gradilištu. Moja specijalnost je bio ekstruder.
Dobro sam zarađivao i od te ušteđevine sam živeo još nekoliko godina. Ubrzo počinje posao da puca. Između ostalog, ja završavam na birou i u januaru 2014. odlazim sa biroa u Beogradsko dramsko pozorište da se ponudim i kažem: “Ljudi, ja sam diplomirani glumac. Evo, ‘oću da radim.” Te godine počinjem da se orijentišem ka glumi, da budem tu, da idem na kastinge i da se malo više trudim - ispričao je on.
Video: Trojpec o snimanjima