Ćerka poznatog glumca pala u kandže droge, a nakon moždanog udara završila u komi: Otac je uništavao, nakon njegove smrti priznala šta joj je radio

Sa samo 10 godina, u aprilu 1974. godine Tatum O’Nil je osvojila Oskara za sporednu ulogu u filmu „Paper Moon“ pored svog oca, Rajana O’Nila. Postala je najmlađa osoba koja je ikada osvojila Akademijinu nagradu rekord koji još drži. „Paper Moon“ i Oskar bili su početak njenog javnog života pod lupom, a potom su usledile tinejdžerske uloge i burna prisutnost u tadašnjoj štampi.

Teške rane detinjstva i adolescencije

Njeni roditelji, oboje glumci i zavisnici, bili su nemarni i zlostavljali je. Alkohol joj je dat sa šest godina, a od oca je trpela fizičko i verbalno nasilje. „Tablete i lekovi protiv bolova, kokain… i, naravno, žene koje su dolazile i odlazile“, priseća se Tatum za Variety.

U maju 2020. godine, predoziranje je izazvalo teški moždani udar, dovodeći je u komu koja je trajala šest nedelja. Doktori nisu bili sigurni da li će preživeti, ali Kevin MekEnro je verovao da u njoj još postoji život. Nakon buđenja, Tatum nije mogla ni da hoda ni da govori ni da vidi, ali je postepeno napredovala, ponovo učeći sve uključujući i osnovne životne veštine.

„Sada ne želim da povređujem sebe. Sada ne želim više da uzimam droge stvarno ne želim“, kaže ona.

Karijera i trauma

O’Nil je bila izložena neadekvatnoj zaštiti, ali i ranom eksploatisanju. Njen otac je kontrolisao svaki aspekt njenog života, uključujući i odluke o karijeri, odbijajući joj čak i ulogu u „Taxi Driveru“ zbog svoje ljubomore. Iako je snimila neke uspešne filmove poput „The Bad News Bears“ (1976) i „Little Darlings“ (1980), radila je i kontroverzne projekte koji su bili neprikladni za njen uzrast.

Pored toga, finansijski je iskorišćavana, uključujući krađu miliona dolara od strane računovođe dok je bila zavisna od heroina. Danas živi od investicija iz mladosti, ali se suočava sa troškovima zdravstvene nege, uključujući terapiju govora i nedavne operacije vrata.

Sloboda i oporavak

O’Nil nije dobila ništa iz očevog testamenta ali je dobila ono najvrednije  oslobađanje od njegovog malignog uticaja.

„Sada sam samo Tatum! Bez mog oca“, kaže ona, a Kevin dodaje: „Samo Tatum je dovoljno.“

 I dalje pohađa sastanke za oporavak preko Zoom-a, ali kaže da joj trezvenost ponekad krene nizbrdo poput noći izbora kada je popila vino. Ipak, Kevin ističe: „Nešto se promenilo u njoj od kada je preživela. Postoji energija i osećaj sigurnosti…“

Kao majka i kao žena koja je preživela neverovatne traume, Tatum O’Nil sada polako gradi svoj mir i slobodu, a uz nju su deca i sin Kevin, koji je svedok njene borbe i pobede. „Sve dobro, sve dobro“, ponavlja ona, simbolizujući novi početak.