Ona sa 20 pronađena rasporenog stomaka, on imao 21 kada se predozirao: Od njihove mračne ljubavne priče i danas hvata jeza, zajedno bili u kandžama droge
Sid Višos, engleski basista i pevač, preminuo je 2. februara 1979. godine. Bio je bivši član pank rok benda Sex Pistols, čija je kratka karijera bila obeležena nasiljem, nihilizmom, buntovništvom, apatijom i prekomernom konzumacijom droge, baš kao i njegov kratak život. Sve to učinilo ga je jednom od ikona pank muzike, a njegova priča, koja i sama podseća na tragičan i nasilan film, postala je neizostavni deo pank kulture.
Rođen 10. maja 1957. godine kao Džon Sajmon Riči, Višos je detinjstvo proveo u siromašnom i veoma problematičnom domaćinstvu. Njegovi roditelji, En Rendol, kasnije En Beverli, i Džon Riči, razveli su se kada je imao samo dve godine, nakon čega je ostao da živi sa majkom, koja ih je izdržavala dilovanjem marihuane. Kada je imao osam godina, majka se udala za Kristofera Beverlija i preuzela njegovo prezime, ali je Beverli preminuo samo šest meseci nakon venčanja. Sidova majka bila je veoma ravnodušna prema sinu, često se drogirala, a kada je Sid imao 16 godina, izbacila ga je iz kuće.
Višos je ubrzo upoznao Džona Lajdona te su njih dvojica postali deo londonskog pank rok pokreta, koji su pre svega obeležavali anarhija i buntovništvo. Živeli su uglavnom u skvotovima širom Londona, a upravo je Lajdon, kasnije poznat kao Džoni Roten, svom prijatelju dao ime Sid Višos, nazvavši ga po svom hrčku koji ga je jednom ugrizao i po pesmi „Vicious“, koju je 1972. godine objavio Lu Rid.
Bendu Sex Pistols Višos se pridružio 1977. godine, iako tada još nije znao da svira bas gitaru. Tokom čitave karijere ostao je amaterski i nedisciplinovan muzičar te je na nastupe uglavnom dolazio pijan ili pod uticajem heroina, što je frustriralo ostale članove benda. Imidžu grupe doprineo je pre svega svojim famoznim buntovništvom, dok je njegov muzički doprinos došao do izražaja kroz žestoku obradu pesme „My Way“ Frenka Sinatre iz 1969. godine.
Kada je bend 1978. godine krenuo na turneju po Americi, tokom koje su na kraju odsvirali samo sedam od devet planiranih koncerata pre raspada, Višos je već bio poznat po autodestruktivnom ponašanju i fizičkim napadima na publiku. Dva dana nakon završetka turneje predozirao se heroinom, a ubrzo potom usledila je još jedna prekomerna konzumacija droge, zbog čega je završio u komi tokom leta iz Kalifornije za Njujork.
Svoju devojku Nensi Spandžen upoznao je u Engleskoj 1977. godine, a njihov odnos, uglavnom zasnovan na zajedničkoj zavisnosti od droge i autodestruktivnom ponašanju, dodatno je pogoršao tenzije između Višosa i ostalih članova benda. Čak su pokušavali da ga silom odvoje od nje, pa joj je bio zabranjen dolazak na američku turneju. Ubrzo nakon toga, 1978. godine, Višos i Spandžen su se uselili u sobu broj 100 čuvenog Hotela Chelsea u Njujorku, gde su vreme uglavnom provodili u sobi, konzumirajući heroin i druge droge, sve dok nije usledila tragedija.
Naime, 12. oktobra 1978. godine Višos se probudio u hotelskoj sobi i pronašao mrtvu Nensi, izbodenu nožem. Ispostavilo se da je nož kojim je ubijena pripadao Višosu, ali se on zbog prekomerne konzumacije heroina nije sećao tog događaja. Ipak, policiji je priznao krivicu i bio uhapšen zbog ubistva, ali je nekoliko dana kasnije pušten uz kauciju od 50.000 dolara.
„Policija je upravo uhapsila Sida Višosa jer je nožem ubio svoju dvadesetogodišnju devojku u Hotelu Chelsea, a onda sam na vestima video kako gospodin Bard govori: ‘O da. Često su se opijali i vraćali veoma kasno.’ Ovde puštaju svakoga, ovaj hotel je opasan. Čini mi se da se svake nedelje neko ubije“, zapisao je Endi Vorhol, takođe jedan od stanovnika Hotela Chelsea, 12. oktobra 1978. godine u svom dnevniku.
Ubrzo nakon što je pušten iz zatvora, Višos je pokušao samoubistvo, objašnjavajući prijateljima da želi da se pridruži Nensi, zbog čega je neko vreme proveo na psihijatrijskom odeljenju bolnice Bellevue. U decembru iste godine razbijenom staklenom flašom napao je Toda Smita, brata pesnikinje i muzičarke Pati Smit, te je ponovo uhapšen i zatvoren na Rikers Islandu.
Na slobodu je pušten 1. februara 1979. godine, ovog puta uz kauciju od 58.000 dolara, ali je već narednog dana pronađen mrtav u stanu svoje prijateljice Mišel Robinson u Greenwich Village-u. Preminuo je od posledica predoziranja. Njegovo telo pronašle su Mišel i njegova majka En, a policija je kasnije saopštila da su pored tela pronađeni špric, kašika i supstanca, najverovatnije ostaci heroina. Kako su ispričale majka i prijateljica, veče pre njegove smrti u stanu je organizovana zabava povodom njegovog puštanja na slobodu, tokom koje je Višos uzeo prekomernu dozu veoma čistog heroina. U trenutku smrti imao je samo 21 godinu.
Prava istina o ubistvu Nensi Spandžen nikada nije u potpunosti razjašnjena. Prema izjavama nekih Višesovih prijatelja, postojala je mogućnost da ju je ubio tokom svađe pod uticajem droge ili da je njena smrt bila rezultat neuspelog pakta o samoubistvu. Drugi su tvrdili da postoji mogućnost da ju je ubio neko treći, najverovatnije diler. Kada je umrla, Nensi je imala samo 20 godina.
Uprkos problematičnom životu i tragičnoj vezi sa Nensi Spandžen, Sid Višos je ostavio dubok trag u pank kulturi i može se reći da je veću slavu stekao nakon smrti nego za života. O njemu i Nensi snimljen je film „Sid i Nensi“ iz 1986. godine, u kojem ga je tumačio Geri Oldman, dok je 2022. godine Deni Bojl režirao mini-seriju „Pistol“. Njegova obrada pesme „My Way“ korišćena je i u filmu „Goodfellas“ Martina Skorsezea iz 1990. godine. Sve to pokazuje da je Sid Višos, iako je umro izuzetno mlad, ostao trajno oličenje pank rok duha - sa svim njegovim dobrim i lošim stranama.
(Kurir.rs/ express)
Bonus video: