Ljubav koja je zauvek promenila istoriju jedne zemlje završila se tragedijom: Toliko su se voleli da je zbog nje bacio krunu, ona na kraju skončala u bedi

Priča o Volis Simpson, vojvotkinji od Vindsora, jedna je od najpoznatijih ljubavnih i političkih drama 20. veka. Međutim, iza glamura, skandala i istorijske abdikacije krila se i mračna završnica obeležena izolacijom, bolešću i prema svedočenjima bliskih ljudi, sistemskim zlostavljanjem.

Vlada Stenlija Boldvina jasno mu je dala do znanja da ne može da ostane kralj i oženiti se razvedenom ženom. Edvard je izabrao ljubav.

Njegov mlađi brat postao je kralj Džordž VI, a Volis je u očima mnogih članova porodice – posebno kraljice majke – ostala osoba koja je ''razbila porodicu''. Odnosi su dodatno pogoršani i ličnim uvredama, poput nadimka ''Kolačić'' kojim je Volis nazivala svoju svekrvu.

Ipak, nakon abdikacije, vojvoda i vojvotkinja od Vindsora živeli su život iz snova – raskošna putovanja, elitna društva i glamurozne zabave širom Francuske i Amerike.

Uprkos svemu, njihov odnos bio je snažan i gotovo opsesivan.

Džoana Šuc, njihova privatna sekretarka, kasnije je ispričala kako je Edvard svakodnevno čekao Volis na vrhu stepenica kako bi je ispratio iz kuće – i ponovo je dočekivao pri povratku.

''Ponekad je nagoveštavala da se oseća ‘zarobljeno’ njegovom ljubavlju, ali ostali su odani jedno drugom 35 godina'', prisetila se.

Kada je Edvard umro 1972. u 77. godini, Volis je bila slomljena.

''Nisam mogla da zamenim vojvodu, ali sam mogla da podržim vojvotkinju – i to mi je bilo zadovoljstvo'', rekla je Šuc, koja je tada postala njena najveća podrška.

Nakon Edvardove smrti, Volisin život počinje naglo da tone.

Vojvoda je živeo iznad svojih mogućnosti, a njegov glavni prihod bila je kraljevska apanaža za koju je tvrdio da je premala. Nakon njegove smrti, Volis je bila primorana smanjiti luksuz na koji je bila navikla.

Iako joj je Francuska omogućila da ostane da živi u njihovoj pariskoj rezidenciji uz povoljan najam, ono što je trebalo da bude utočište – pretvorilo se u zatvor.

U tom periodu u njen život ulazi francuska advokatica Suzan Blum.

Ono što je započelo kao poslovni odnos brzo se pretvorilo u, kako tvrde svedoci, odnos potpune kontrole i manipulacije.

Kraljevski biograf Hugo Vikers opisao ju je kao: ''Satansku figuru… koja je nosila plašt dobrih namera kako bi prikrila svoju unutrašnju zlobu.''

Blum je postupno eliminisala sve oko Volis, otpustila je njenog engleskog advokata, zatim osoblje, a potom i udaljila prijatelje uz objašnjenja da je vojvotkinja preumorna za posete.

Volisino zdravstveno stanje ubrzano se pogoršavalo. Dijagnostikovana joj je ateroskleroza, što je uzrokovalo zbunjenost i gubitak pamćenja – često je verovala da joj je suprug još živ.

U jednom trenutku pala je iz kreveta i mesecima nije dobila odgovarajuće lečenje. Tek kasnije otkriveno je da je slomila kuk. Dok je bila u bolnici, Blum je uverila Volis da advokat pokušava da joj ukrade novac – i ubrzo je postala njena jedina pravna zastupnica.

Prema svedočenju Džoane Šuc, Blum je otvoreno pretila vojvotkinji: ''Rekla joj je da će je francuska vlada izbaciti iz kuće ako sve ne ostavi Institutu Luj Paster. Bila je potpuno zastrašujuća.''

Ubrzo su počele da nestaju njene lične stvari – nakit, satovi, umetnine.

Deo je podeljen poznanicima, deo je završio kod same Blum. Sve to bilo je protivno testamentu vojvode, koji je želeo da se imovina vrati kraljevskoj porodici.

Šuc je iznela i ozbiljne optužbe – tvrdila je da su medicinske sestre koje je Blum angažovala drogirale Volis, čime je ona postala potpuno nesvesna dok joj se imovina rasprodavala.

Kada je Volis prestala da prepoznaje ljude, Šuc je 1978. donela srceparajuću odluku da ode.

Situacija je s godinama postajala sve gora. Njeni voljeni psi oduzeti su joj, navodno zbog straha od infekcije. Frizerske usluge su ukinute, luksuzna kozmetika zamenjena je jeftinom, a uslovi života sve su se više pogoršavali.

Noćna medicinska sestra Elvir Gozin kasnije je izjavila: ''Umrla je u bedi… bila je zatvorenica u sopstvenom domu.''

Volis je često molila da umre, govoreći da želi da je ''Bog uzme''.

Umrla je 1986. godine. Njena prijateljica ledi Dajana Mosli rekla je: ''Njene poslednje godine nisu bile pravi život. Drago mi je što je umrla – volela bih da je umrla ranije.''

Nakon smrti, njena imovina je prodata na aukciji za 31 milion funti, a novac je otišao Institutu Paster, suprotno željama njenog supruga.

Opelo u kapeli Svetog Đorđa bilo je kratko i bez velikog kraljevskog sjaja. Na kovčegu je bio samo jedan venac koji je poslala kraljica, a prema princezi Dajani, upravo tada je prvi i jedini put videla kraljicu kako plače.

(Kurir.rs/ Dnevnik.hr)

Video: Od kraljevskog skandala do globalne krize - kakva je sudbina princa Endrua