Zorja Pajić nije otputovala sa hrvatskom delegacijom na Evrovziju: Radila im pesmu, a sad je otpisali -odluka je šokantna!
Pevačica i kompozitorka Zorja Pajić nije otputovala u Beč sa hrvatskom evrovizijskom delegacijom, uprkos tome što je radila na pesmi "Andromeda" kojom ženska grupa "Lelek" predstavlja Hrvatsku na ovogodišnjoj Evroviziji.
Kako su članice grupe "Lelek" navele, stroga pravila i ograničen broj akreditacija glavni su razlog za Zorjin izostanak.
Da li ćete gledati Evroviziju?
Prema propozicijama, akreditacija u kategoriji D4 namenjena je autorima (kompozitoru ili tekstopiscu), ali kako je moguće povesti samo jednu osobu iz te kategorije, odlučeno je da uz tim putuje tekstopisac. Ostale dostupne akreditacije rezervisane su za šefa delegacije (D1), PR-a (D2), izvođače i prateće vokale (D3), kao i za asistente poput šminkera i frizera (D5).
Zbog te odluke, Zorјa niјe uključena u putuјuću ekipu, iako јe značaјno učestvovala u nastanku pesme.
Ovogodišnja Dora donela je i svojevrsno iznenađenje – muziku za pobedničku numeru komponovala je naša pevačica i muzička umetnica Zorja Pajić, publici poznatija kao Zorja. Iako je dva puta pokušala da dođe do plasmana na srpsku Pesma za Evroviziju, ovog puta njen autorski rad stiže pravo na evrovizijsku scenu – i to kao deo hrvatske delegacije.
Andromeda" pod lupom Turske
Zanimljiv je podatak da je do blagog skoka popularnosti došlo u trenutku kada je pesma postala predmet žustre debate u turskim medijima. Tamošnja javnost u stihovima prepoznaje aluziju na mračnu prošlost i sudbinu žena koje su tokom vladavine Osmanskog carstva bile izložene prisilnom odvođenju i konverziji. Iako se direktno pominjanje istorijskih sila u tekstu ne pojavljuje, Ankara pažljivo analizira poruku koju Hrvatska šalje na veliku scenu.
Tradicija kao umetnički i politički krik
Grupa koju čine Inka Večerina Perušić, Lara Brtan, Marina Ramljak, Korina Olivia Rogić i Judita Štorga, pobedila je na Dori i odmah izazvala diplomatske potrese. Ključna tačka sporenja je vizuelni identitet - iscrtani simboli na telima izvođačica koji oživljavaju običaj sicanja ili bocanja. Ovaj vid tetoviranja bio je metod zaštite hrišćanki u Bosni i Hercegovini od ropstva i neželjenih brakova.
"Pesma govori o katoličkim ženama iz Bosne i Hercegovine, odnosno primarno iz tog dela za vreme Osmanskog carstva, koje su morale da se tetoviraju i stavljaju znakove na sebe kako bi se zaštitile od ropstva i od braka i da ih ne bi krali, ubijali. To je zapravo bilo i više nego sama tetovaža, to je bio ceo obred koji su bake prenosile svojoj deci i unucima", objasnila je Korina za "In magazin".
(Kurir.rs/Blic)
