Šta znače tetovaže predstavnica Hrvatske na Evroviziji: Zbog pesme koju je radila Srpkinja izbio međunarodni skandal, a evo šta se krije iza svega

Grupa Lelek, koja ove godine predstavlja Hrvatsku na Evroviziji, oduševila je publiku pesmom "Andromeda" u prvoj polufinalnoj večeri i obezbedila svojoj zemlji plasman u veliko finale.

Motivi koje nose nisu slučajni, a reč je o simbolima inspirisanim starim običajem Hrvatica iz Bosne i Hercegovine. Ta tradicija, poznata kao sicanje ili bocanje, bila je oblik tetoviranja karakterističan za katoličke žene na tom području.

Premda je ukrašavanje tela prisutno od davnina, u Bosni i Hercegovini se posebno proširilo u periodu osmanske vlasti, od 1463. do 1878. godine. Tetovaže su tada imale snažnu zaštitnu i identitetsku ulogu.

U galeriji pogledajte kako je izgledao nastup grupe Lelek na Dori:

"Od sredine 15. veka spasavale su živote žena za vreme osmanskih osvajanja, te je kroz njih ispričana priča o opstanku hrvatskog naroda", objasnila je dr sc. Vesna Haluga, prenosi Dnevnik.hr.

"Tokom okupacije Bosne katoličko stanovništvo bilo je izloženo stalnim osmanskim napadima, progonima, pljačkama, te otmicama i silovanjima devojaka i mladih žena, kao i danku u krvi, odnosno odvođenju dečaka i mladića u janjičare", dodala je.

Najzastupljeniji simbol bio je krst, ali su se koristili i geometrijski i solarni motivi, stilizovani ornamenti i cvetni uzorci. Tetovirale su se šake, prsti, podlaktice, a ponekad i čelo ili grudi. Devojčice su se najčešće tetovirale između šeste i šesnaeste godine, često na praznik Svetog Josipa ili uoči Blagovesti.

Tetovaže su nastajale ručno, iglom i mešavinom čađi s medom ili mlekom. Iako su u prošlosti bile simbol zaštite u nesigurnim vremenima, danas predstavljaju vredan deo kulturne baštine i snažan znak identiteta. Običaj je počeo da nestaje pre Drugog svetskog rata, a njegovi tragovi još su vidljivi kod pojedinih starijih žena u srednjoj Bosni.

U tom svetlu, tetovaže članica grupe Lelek daju dodatnu dubinu pesmi "Andromeda", koja govori o snazi, opstanku i unutrašnjoj izdržljivosti. Njihov vizualni izraz tako nadilazi estetiku i postaje poruka o očuvanju identiteta i nasleđa.

Simbolika koja je uzbunila Tursku

Iako Turska ove godine ne šalje svog predstavnika i glasno kritikuje prisustvo Izraela, fokus tamošnjih medija neočekivano se prebacio na Hrvatsku. Kontroverzu je izazvala tema pesme koja govori o sudbini žena na Balkanu pod vlašću Osmanskog carstva. Nastup grupe Lelek uključuje i specifične tetovaže na licu, što je direktna referenca na istorijski običaj katolikinja u Bosni i Hercegovini koje su se na taj način štitile od prisilnog odvođenja i promene vere.

Gnev turskih medija i optužbe za politizaciju

Turski novinski portali, poput TRHaber, optužuju hrvatske predstavnice za namerno narušavanje ugleda istorijskog nasleđa Osmanlija. Posebnu buru izazvali su stihovi koji pominju da "majke nisu rađale robove", što je u Turskoj protumačeno kao direktna provokacija. Novinar Leonardo Paneta preneo je da je tamošnja javnost ogorčena i da smatraju da ovakvim političkim podtekstovima nije mesto na Evroviziji.

Sa druge strane, medij "Yeni Birlik" nudi umereniji stav, ističući da je negativan doživljaj numere stvar interpretacije, jer se Osmanlije nigde ne pominju eksplicitno. Prema njihovom tumačenju, fokus pesme je na univerzalnim temama poput ratnih trauma i borbe za slobodu.

Autorski tim i odgovor izvođačica

Zanimljivo je da je u pisanju pesme učestvovala i poznata srpska umetnica Zorja Pajić. Članice sastava Lelek naglašavaju da njihovo delo slavi žensku snagu i očuvanje identiteta kroz teška vremena.

"Pesma govori o katoličkim ženama iz Bosne i Hercegovine u vreme Osmanskog carstva, koje su se tetovirale i obeležavale kako bi se zaštitile od ropstva, braka i otmica. To nije bila samo tetovaža, već čitav obred koji su bake prenosile na decu i unuke", objasnila je članica grupe Korina za "In magazin".

Video: Prva izjava grupe Lavina nakon prolaska u finale Evrovizije