Prvi put posle 18 godina Evrovizija stiže na Balkan: Promene koje su se dogodile tada obeležile su manifestaciju zauvek

Posle skoro dve decenije čekanja, najprestižnije muzičko takmičenje na svetu vraća se na Balkan. Trijumfom bugarske zvezde Dare u Beču, Evropa je odlučila - Evrovizija 2027. godine održaće se u Bugarskoj.

Pobeda numere "Bangaranga" nije samo istorijski uspeh za Sofiju, već i trenutak koji su ljubitelji ovog takmičenja u regionu čekali punih 18 godina. Toliko je, naime, prošlo otkako je jedna balkanska zemlja poslednji put imala čast da ugosti evrovizijski karavan. Iako su države sa ovih prostora godinama nizale visoke plasmane, trofej je uporno izmicao, sve dok Dara svojom neverovatnom energijom i modernim zvukom nije ubedila žiri i publiku da je vreme za povratak na Balkan.

Sećanje na Beograd 2008. godine

Poslednji put kada je Balkan bio domaćin ovog spektakla bilo je sada već daleke 2008. godine. Zahvaljujući antologijskoj pobedi Marije Šerifović i pesme "Molitva" na Evroviziji 2007, Beograd je tada postao muzička prestonica sveta.

Pogledajte trenutak kada je Marija Šerifović trijumfovala na Evroviziji 2007:

Mnogi se i danas sa nostalgijom sećaju te godine u Beogradskoj areni, koja je ostala upamćena po vrhunskoj organizaciji, uvođenju sistema dva polufinala i pobedi ruskog pevača Dime Bilana. Od tog maja u Srbiji, pa sve do današnje pobede Bugarske, Balkan je bio samo posmatrač i učesnik, ali nikada domaćin - sve do tada.

Srbija je 2008. godine bila centar muzičkog sveta kao domaćin 53. Pesme Evrovizije, zahvaljujući istorijskom trijumfu Marije Šerifović godinu dana ranije. Ovaj festival, održan u Beogradskoj areni, jednoj od najmodernijih i najvećih dvorana na kontinentu, postavio je nove standarde u organizaciji ovog prestižnog takmičenja.

Prvi put dve polufinalne večeri

Iako je prvobitni plan Svantea Stokselijusa, tadašnjeg prvog čoveka Evrovizije, bio da se novi format uvede tek 2009. godine, odlučeno je da se zbog velikog interesovanja i predloga fanova to desi upravo u Beogradu. Tako su se prvi put u istoriji održala dva polufinala, 20. i 22. maja, dok je veliko finale upriličeno 24. maja. Direktnu kartu za završno veče imale su samo Srbija, kao domaćin, i zemlje "Velike četvorke" - Francuska, Nemačka, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo. Interesantno je da je Italiji ponuđen povratak uz status privilegovane članice, ali su oni tu ponudu tada odbili.

Žreb za polufinala

Na osnovu istraživanja koje je sproveo EBU-ov partner za teleglasanje Digame, polufinalisti su svrstani u dva polufinala kroz žreb, koji je formatiran tako da države koje istorijski glasaju jedna za drugu budu razdvojene. Svaki emiter morao je da prenosi polufinale u kom učestvuje, dok je prenos onog drugog opcionalan. Žreb je obavljen u Starom dvoru u Beogradu 28. januara u 13:00 po srednjeevropskom vremenu, a domaćini su bili prezenteri takmičenja, Jovana (Janković) Joksimović i Željko Joksimović.

Prvo su izvučene dve koverte na kojima je pisalo "polufinale 1" i "polufinale 2". Zatim su nasumično izabrane tri zemlje iz svakog šešira koje će učestvovati u prvom polufinalu, a ostale tri u drugom. Zemlja koja je ostala u petom šeširu učestvovala je u prvoj izvučenoj koverti polufinala, dok je zemlja koja je ostala u šestom u onom drugom.

Zemlje automatski finalisti birale su da li će prenositi oba polufinala ili samo jedno, ali su gledaoci iz ovih zemalja mogli da glasaju samo u jednom. Na osnovu sprovedenog žrebanja odlučeno je koja će od pet zemalja velikih finalista emitovati i imati pravo glasa u bilo kom od događaja. Polufinala su emitovana uživo preko eurovision.tv. Devet najboljih pesama teleglasanja (glasova publike) plasiralo se u finale, a desetu je odredio rezervni žiri. U finalu takmičilo se 25 pesama, navedno je na Wikipedii.

Dana 24. januara 2008, svih 38 zemalja u polufinalima podeljeno je u sledeće grupe na osnovu istorije glasanja i geografske lokacije:

U finalu Pesme Evrovizije 2008. godine, odluku o pobedniku donela je isključivo publika putem stopostotnog televotinga, gde su gledaoci slali SMS poruke ili pozivali. Svaka država je dodeljivala poene od 1 do 8, kao i 10 i 12 poena za svoje favorite. 

Spoj prestonice i Evrovizije

Domaćin RTS raspisao je tada i konkurs za vizuelni identitet, a pobedničko rešenje bine nosilo je naziv "Sastajanje". Scena je bila inspirisana geografskim položajem srpske prestonice, simbolišući ušće Save u Dunav podno Kalemegdana. Moderni dizajn sa pokretnim elementima i najsavremenijim LCD ekranima slao je poruku univerzalnosti i spoja tradicije sa budućnošću. Takođe, u Beogradu je započeta tradicija primopredaje "ključa Evrovizije", koji je gradonačelnik Helsinkija svečano uručio domaćinima.

Bezbednosni izazovi

Organizacija nije prošla bez poteškoća. Usled burnih političkih dešavanja u regionu početkom 2008. godine, Evropska radiodifuzna unija (EBU) je nakratko razmatrala promenu lokacije. Čak je i finski menadžer Šel Ekholm ponudio Helsinki kao rezervnu varijantu. Ipak, uz čvrste bezbednosne garancije Vlade Srbije i puno poverenje u RTS, potvrđeno je da će se takmičenje bezbedno održati u glavnom gradu Srbije, što je i bio slučaj.

Rekordi i novi učesnici

Na beogradskoj sceni zabeležen je tadašnji rekord od 43 zemlje učesnice. Svoju evrovizijsku priču te godine su započeli Azerbejdžan i San Marino, dok je Austrija odlučila da se povuče, protestujući protiv takozvanog "blokovskog glasanja". Države poput Slovačke, Luksemburga i Monaka ni te godine nisu obnovile svoje učešće, a izostali su i predstavnici arapskog sveta koji su članovi evrovizijske porodice. Većina zemalja je svoje putnike za Beograd birala putem velikih nacionalnih festivala, sličnih našoj Beoviziji, što je dodatno podgrevalo atmosferu pre samog spektakla u maju.

Bugarska piše istoriju

Pobeda Dare u Austriji označava prekretnicu. Za Bugarsku, koja je na takmičenju debitovala 2005. godine, ovo je prvi put da se penje na najviše postolje. Nakon što je Kristijan Kostov 2017. bio nadomak cilja zauzevši drugo mesto, Dara je uspela da završi započeto i donese trofej u svoju domovinu.

Ovaj trijumf znači da će se naredne godine sve oči biti uprte u Sofiju (ili neki drugi bugarski grad), gde će se još jednom pokazati čuveno balkansko gostoprimstvo. Povratak Evrovizije na ove prostore nakon 18 godina obećava spektakl koji će, baš kao i onaj u Beogradu, ostati upisan u muzičku istoriju starog kontinenta.

Ko je Dara, pobednica Evrovizije 2026

Dara (Darina Nikolajeva Jotova) je najpopularnija bugarska pop zvezda mlađe generacije, koja je slavu stekla 2015. godine u tamošnjem "Iks faktoru". Prepoznatljiva po moćnom vokalu i energičnim nastupima, postala je regionalna senzacija i vokalni trener u šou-programu "Glas Bugarske", a pobedom na Evroviziji 2026. godine sa pesmom "Bangaranga" upisala se u muzičku istoriju svoje zemlje.

Ko je suprug bugarske zvezde?

Ervin Ivanov nije deo estradnog sveta. On je cenjeni stručnjak u oblasti farmakologije. Njegov naučni rad fokusiran je na istraživanja lekova i terapija, sa posebnim akcentom na ekstrakte kanabisa i kanabinoide, što ga čini istaknutom figurom u bugarskim naučnim krugovima.

Romansa koja je krunisana veridbom na Tajlandu

Njihova ljubavna priča od samog početka privlači veliku pažnju tamošnjih medija. Posebno se pamti njihovo romantično putovanje na Tajland, gde je Ervin zaprosio pevačicu, a srećne vesti su tada podelili sa pratiocima uz prelepe kadrove sa egzotične destinacije.

Dara je često isticala da joj je suprug najveći oslonac u karijeri. Veruje se da je upravo njemu posvetila svoju emotivnu numeru "Only Mine", čime je još jednom potvrdila koliko joj znači njegova podrška, koja nije izostala ni tokom njenog trijumfalnog pohoda na evrovizijski tron u Beču.

Pogledajte video: Bugarska predstavnica na srpskom se obratila "Lavini"