Oprez!Prosečan Amerikanac svake godine popije najmanje 45 litara gaziranog soka. Međutim, popularnost ovih napitaka nije problem samo u SAD već i kod nas jer statistika kaže da Srbi nedeljno popiju četiri litre ovog pića! Lekari su zbog toga veoma zabrinuti, a evo nekih veoma ozbiljnih razloga zbog kojih bi trebalo da prestanete da ih pijete.Podstiču taloženje sala u organimaIstraživači iz Danske otkrili su da konzumiranje gaziranih napitaka povećava količinu masti u organima. Pojedinci koji su pili gazirane sokove imali su dramatičan porast štetnih skrivenih masnoća (jetra i skeletna mast). Osim toga, kod njih je nivo holesterola takođe povećan za 11 odsto u odnosu na one koji ova pića nisu pili, jer gazirani sokovi sadrže zaslađivače i veštačke boje. Ovi sastojci su povezani s oštećenjem moždanih ćelija i hiperaktivnošću. Ne treba zaboraviti ni da oni koji redovno piju gazirane sokove imaju veći rizik od dobijanja dijabetesa.Dovode do gubitka pamćenjaHemikalije koje se koriste u izradi tekstila i za premazivanje različitih proizvoda kako bi se sprečilo njihovo gorenje mogu se naći i u nekim gaziranim napicima u obliku bromiranog biljnog ulja. Njihova uloga u soku je da spreče odvajanje veštačke arome od ostatka tečnosti. Na etiketi se navode kao BVO, a ovaj sastojak može izazvati trovanje bromom, koje može dovesti i do gubitka pamćenja, nervnih poremećaja i oštećenja kože.Doprinose gubitku koštane mase i nastanku karijesaAnaliza rezultata brojnih studija pokazuje da veća konzumacija gaziranog soka za sobom povlači manju konzumaciju mleka. Zanimljivo je da je pedesetih godina na šolju gaziranog napitka popijeno 3 šolje mleka, a danas je suprotno.Previše gaziranih napitaka nije dobro ni za zube. Visoka koncentracija glukoze, fruktoze, saharoze i drugih jednostavnih šećera uzrokuje zubni karijes.Ukratko, ispijanje gaziranih napitaka i svih zašećerenih sokova veoma je opasno po vaše zdravlje!Ubrzavaju starenjeKukuruzni sirup pun fruktoze koristi se za zaslađivanje mnogih gaziranih pića. Ovaj štetan veštački sastojak dobija se uglavnom od genetski modifikovanog kukuruza. Budući da se koristi manje od 100 godina, još se ne zna njegovo eventualno štetno dejstvo na ljudska bića. Nova istraživanja sugerišu da genetski inženjering uzrokuje brže starenje, šteti probavnom traktu i izaziva neplodnost.
