Da li znate zašto su kuće na luksuznim grčkim ostrvima plavo-bele? Iza svega se krije tužna priča
Kada se pomenu Mikonos, Santorini, Paros ili Naksos, većina ljudi odmah zamisli isti prizor: uske kamene ulice, bele kuće koje blistaju na suncu, plave kapke, vrata i crkvene kupole okrenute ka Egejskom moru.
Ta slika danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola Grčke. Nalazi se na razglednicama, turističkim brošurama, Instagramu i reklamama za letovanje. Ipak, ono što mnogi ne znaju jeste da plavo-bela arhitektura Kikladskih ostrva nije nastala samo zato što lepo izgleda. Iza svega se krije tužna priča o stradanju i bolesti ostrvljana kroz godine.
Bela boja nije bila ukras, već zaštita od sunca
Kuće na Kikladima nekada su se najčešće gradile od kamena, jer je na stenovitim egejskim ostrvima bilo malo drveta. Takva gradnja bila je praktična i dostupna, ali je imala jednu veliku manu: tamni kamen je tokom leta upijao sunčevu toplotu, pa su se unutrašnjosti kuća brzo zagrevale.
Zato su stanovnici počeli da kreče zidove u belo. Bela površina odbija sunčevu svetlost bolje od tamnog kamena, pa su kuće ostajale prijatnije za život tokom vrelih ostrvskih dana.
Veliku ulogu imao je i kreč, koji je bio jeftin, dostupan i lako se pravio. U periodima kada ostrvljani nisu imali mnogo izbora, upravo je krečenje bilo najpraktičniji način da se kuće zaštite i održavaju.
Posebno važan trenutak dogodio se 1938. godine, u vreme diktature Joanisa Metaksasa. Tada su, prema brojnim izvorima koji se bave istorijom kikladske arhitekture, kuće na ostrvima morale da budu prekrečene krečom zbog straha od širenja kolere. Kreč se koristio kao dezinfekciono sredstvo, pa je beljenje kuća imalo i zdravstvenu funkciju.
A zašto baš plava?
Plavi prozori, vrata i kapci danas se smatraju zaštitnim znakom grčkih ostrva, ali ni ta boja nije odmah bila pravilo. Na Kikladima se i danas mogu videti detalji u zelenoj, crvenoj, braon ili prirodnoj boji drveta.
Ipak, plava je vremenom postala najdominantnija, a razlog je bio vrlo praktičan: bila je jeftina i lako dostupna. Ribari i pomorci često su koristili ostatke boje kojom su farbali čamce i brodove, pa su istom nijansom premazivali vrata i kapke na kućama.
U pojedinim objašnjenjima pominje se i „lulaki”, plavi prah koji se koristio u domaćinstvima, naročito za pranje i izbeljivanje veša. Mešanjem tog praha sa krečom dobijala se prepoznatljiva plava nijansa, dovoljno dostupna da uđe u svakodnevnu upotrebu.
Politika je učvrstila ono što je praksa već stvorila
Plavo-bela kombinacija dodatno je dobila na značaju tokom vojne hunte u Grčkoj, koja je bila na vlasti od 1967. do 1974. godine. Tada su ove boje počele da se posmatraju i kao izraz nacionalnog identiteta, jer su se poklapale sa bojama grčke zastave.
Turizam je tu odigrao ogromnu ulogu. Putnici su zavoleli bele fasade, plave kapke i crkvene kupole, pa su ostrvljani nastavili da neguju taj izgled jer je postao deo prepoznatljivosti mesta u kojem žive.
Video: Žena papreno platila ručak na Mikonosu