U ponoć pred Spasovdan obavezno zamislite želju: Veruje se da se tada nebo otvara, a evo šta nikako ne smete da uradite
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 21. maja slave Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan. Ovaj praznik pada 40 dana nakon vaskrsenja Hristovog.
Stari ljudi su govorili da se u ponoć pred Spasovdan nebo otvara i da ako tada iskreno poželite nešto, ta želja će vam se ispuniti. Zato su mnogi ostajali budni do ponoći i posmatrali nebo.
Niko u kuću ne sme ni da pomisli da iznese išta te večeri, jer bi time, prema verovanju, blagoslov mogao otići iz doma.
Običaji na Spasovdan
Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapise – osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.
Te litije se priređuju radi napretka useva (letine), kiše i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući, dok pop činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da “čuva selo od crva”. Takvih osveštanih dubova ima u mnogim krajevima, ponajviše u Šumadiji i Vasojevićima. Smatraju se svetim stablima, koja je grehota dirati, a kamoli seći.
Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i, kako veruju u leskovačkom kraju, ne dođe na čoveka “lošotinja” i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan.
