Tito je za dlaku izbegao smrt u ovoj fabrici: Onda je naterao celu naciju da slavi njegov drugi rođendan 25. maja
Priča o Danu mladosti 25. maja i čuvenoj Štafeti vizuelno podseća na bezbrižne snimke nasmejanih pionira, zastava i spektakularnih sletova na stadionu JNA. Međutim, iza kulisa ove manifestacije i samog kulta ličnosti Josipa Broza Tita krile su se ozbiljne intrige, političke manipulacije i bizarni skandali koji se danas retko pominju.
U vihoru Drugog svetskog rata, kad su partizanski odredi ušli u Užice, pogone fabrike premestili su u centar grada u podzemne trezore Narodne kraljevine Jugoslavije.
"Fabrika je imala ogroman značaj u snabdevanju vojnih jedinica. Za dva meseca ovde je napravljeno 21.000 pušaka, oko 2.700 puščanih metaka i sve to se slalo partizanskim odredima kako po Srbiji, tako i u Bosnu i Sandžak”, govorio je svojevremeno za RINU istoričar, Nemanja Obradović.
U desnom tunelu trezora bili su smešteni municijsko odeljenje i alatnica. Levi deo predstavljao je civilno sklonište, u kom su se Užičani štitili od nemačkih bombardovanja, a u poprečni tunel odlagano je oružje koje nije otišlo na front. Upravo tu, 22. novembra 1941. godine došlo je do stravične eksplozije u kojoj je stradalo 120 ljudi.
"Poginuli su svi radnici iz druge smene i civili koji su se u tom trenutku zadesili u skloništu. Niko nije preživeo. Dugo se mislilo da je do ove strahovite eksplozije došlo zbog špijunske sabotaže i da je jedan četnički vojvoda u fabriku postavio dinamit. Međutim, to nikada nije dokazano. Danas se sve češće pretpostavlja da su uslovi u samom tunelu i velika vlaga doveli do ove nesreće", rekao je Obradović.
Ovu eksploziju, kako tvrde istoričari, za dlaku je izbegao i vrhovni komandant partizana, Josip Broz Tito koji je iz fabrike izašao nekoliko minuta nekoliko same nesreće.
Njegov štab, koji se nalazio pored, odmah je premešten, a fabrika je nakon eksplozije prestala da postoji, jer već 29. novembra Nemci su ušli u Užice.
Tito je tog dana za dlaku izbegao smrt. Zbog toga je komunistički vrh odlučio da taj datum proglasi za njegov zvanični rođendan. To je bio genijalan propagandni potez: slavljenjem 25. maja, partijski vrh je zapravo svake godine slavio Titovo „drugo rođenje”, odnosno činjenicu da je preživeo nacistički napad, pretvarajući vojni beg u apsolutni mit o besmrtnosti vrhovnog komandanta.
