SPASAO MILIONE LJUDI, SRUŠIO HITLEROVU TAJNU, A ONDA GA JE SOPSTVENA DRŽAVA UNIŠTILA: Sudbina genija koji je promenio tok Drugog svetskog rata slama srce

Tokom Drugog svetskog rata, nacistička Nemačka raspolagala je jednim od najmoćnijih oružja svog vremena - mašinom za šifrovanje poruka pod nazivom Enigma.

Alan Tjuring rođen je 23. juna 1912. godine u Londonu. Još kao dečak pokazivao je izuzetnu nadarenost za matematiku i logiku, a profesori su vrlo rano primetili da poseduje talenat kakav se retko sreće.

Danas ga svet pamti kao čoveka koji je pomogao da se razbije nacistička Enigma, skrati Drugi svetki rat, kao i naučnika koji je postavio temelje modernih računara i veštačke inteligencije. Mnogi istoričari procenjuju da je njegov rad skratio rat za dve do četiri godine, kao i da je spasao milione života.

Čovek koji je nadmudrio Hitlerovu tajnu mašinu

Po izbijanju rata, britanska vlada okupila je najbolje matematičare, lingviste, šahiste, inženjere i kriptografe u strogo čuvanom centru pod nazivom Blečli park.

Tjuring je radio u odeljenju koje je bilo zaduženo za dešifrovanje poruka nemačke mornarice. I ako je iza njegovog uspeha stajao čitav tim stručnjaka, Tjuring je bio jedna od ključnih i neizostavnih ličnosti čitave operacije.

Ta mašina nije direktno prevodila poruke, već je velikom brzinom proveravala moguće kombinacije i omogućila da se nemačke šifre razbiju mnogo brže nego što je iko mislio da je moguće. To je saveznicima dalo ogromnu prednost, jer su često mogli da znaju gde će Nemci napasti pre nego što se napad dogodi.

Genije koji je video budućnost pre svih

Još pre rata, 1936.godine, Tjuring je objavio naučni rad "O izračunljivim brojevima". U tom radu predstavio je čuvenu "Tjuringovu mašinu", teorijski model koji je postao osnova svih modernih računara. Iako u to vreme moderni kompjuteri nisu ni postojali, Tjuring je praktično predvideo kako će oni funkcionisati.

Pitanje koje je promenilo svet: Mogu li mašine da misle?

Nakon pobede nad Nemačkom, Tjuring je nastavio da radi na razvoju računarske tehnologije. Učestvovao je u projektovanju jednog od prvih modernih računara - ACE(Automatic Computing Engine).

Godine 1950. postavio je pitanje koje i danas izaziva brojne rasprave:

"Mogu li mašine da misle?"

Prema tom testu, ako čovek tokom razgovora ne može da utvrdi da li komunicira sa mašinom ili sa drugim čovekom, onda bi se moglo reći da mašina poseduje određeni oblik inteligencije. Danas, u doba veštačke inteligencije, njegove ideje su aktuelnije nego ikada.

Spasao milione, a završio kao državni prestupnik

Iako je bio ratni heroj, njegova država ga nije tako tretirala.

Početkom pedesetih godina prošlog veka u Velikoj Britaniji je homoseksualnost bila krivično delo. Zbog svoje seksualne orijentacije, 1952.godine je osuđen. Ponuđen mu je izbor između zatvorske kazne i hormonske terapije, odnosno hemijske kastracije.

Izabrao je terapiju, koja je ostavila teške fizičke i psihičke posledice. Samo dve godine kasnije, 7.juna 1954. godine, pronađen je mrtav u svom domu u 41.godini života. Zvanični uzrok smrti bilo je trovanje cijanidom, i ako postoje različite teorije.

Pravda koja je stigla prekasno

Decenijama kasnije, Britanija je priznala svoju nepravdu.

2009.godine, premijer Gordon Brown uputio je zvanično izvinjenje, a 2013.godine Kraljica Elizabeta II posthumno ga je odlikovala.

Ipak, ono što je najzanimljivije, 2017.godine usvojen je tkz. "Tjuringov zakon", kojim je retroaktivno pomilovano na hiljade muškaraca koji su istorijski bili osuđivani zbog zakona koji su homoseksualnost tretirali kao krivično delo.

Genije čija je priča osvojila Holivud

Film "The Imitation Game" iz 2014. godine, u kojem je Alana Tjuringa tumačio Benedict Cumberbatch, približio je njegovu priču milionima ljudi širom sveta. Ostvarenje je osvojilo Oskara za najbolji adaptirani scenario i ponovo skrenulo pažnju javnosti na čoveka čiji su genijalnost i doprinos nauci decenijama bili nedovoljno priznati.

Kurir.rs