Još uvek ne zna sa sigurnošću da li je Kosovka devojka bila istorijska ličnost ili plod narodne mašte, njen simbolički značaj kroz vekove ostaje neosporan. Njena uloga u osvešćivanju, nadahnuću i bodrenju srpskog naroda potvrđivala se iznova, u trenucima istorijskih iskušenja.
Kao glavna ličnost u istoimenoj narodnoj pesmi, Kosovka devojka se prikazuje kao mlada žena koja, nakon Kosovske bitke 1389. godine, luta krvavim poljem tražeći svog verenika Milana Toplicu, njegovog pobratima Miloša Obilića i devera Ivana Kosančića. U toj potresnoj potrazi nailazi na teško ranjenog viteza Pavla Orlovića, od kojeg saznaje da su svi njeni voljeni poginuli. Dok ga poji, on umire na njenim rukama.
Pesma se završava njenim bolnim rečima:
„Jao, jadna, hude sam ti sreće. Da se, jadna, za zelen bor 'vatim, i on bi se zelen osušio.“
Legenda i istorija: da li je Kosovka devojka zapravo bila Jelica Musić?
Prema nekim predanjima, Kosovka devojka možda je imala i stvarno istorijsko ime — Jelica Musić, sestričina kneza Lazara i sestra vlastelina Stevana Musića, gospodara Brvenika u dolini Ibra. U nju se, prema pesmi, zagledao upravo Milan Toplica, jedan od najvernijih Lazarevih vitezova, koji je zajedno sa pobratimima poginuo u boju.
Postoji verzija da je upravo on, zajedno sa Obilićem, ušao u šator sultana Murata, gde su obojica stradali. Njegova tragična sudbina i pesnički opisana ljubav sa Kosovkom devojkom utkali su se u epski identitet srpskog naroda.
Kosovka devojka kao simbol viteštva i moralne pobede
Iako pesma govori o porazu, lik Kosovke devojke simbolizuje moralnu pobedu. Ona je oličenje samilosti, hrabrosti i vernosti — osobina koje srpski narod vekovima poštuje i slavi. Uz pesmu Smrt majke Jugovića, priča o Kosovki devojci zauzima počasno mesto među najlepšim narodnim epskim pesmama.
Uroš Predić i umetničko besmrćenje nacionalne heroine
Višeslojna simbolika Kosovke devojke bila je inspiracija i za jednog od najznačajnijih srpskih slikara — Uroša Predića. Na zahtev Kola srpskih sestara, koji su želeli razglednice u humanitarne svrhe, Predić je 1914. godine napravio skicu za sliku. Iako je Prvi svetski rat prekinuo rad, čuveno delo je završeno 1919. godine, baš u trenutku kada se Srbija podizala iz pepela posle velike tragedije.
Na slici, devojka poji ranjenog viteza Pavla Orlovića iz zlatnog kondira, u zoru, dok svetlost probija kroz letnji pejzaž. Simbolika slike prevazilazi događaj Kosova — ona izražava srpski zavet, moral, saosećanje i duhovnu uzvišenost.
Prava Kosovka devojka: ko je bila Leposava Stanković?
Da bi naslikao lik Kosovke devojke, Predić je koristio stvarni model. Prema izvorima, to je bila Leposava Stanković, rođena 1899. godine u Beogradu. Njen brat je pohađao Trgovačku školu u kojoj je Predićev brat bio direktor, što je možda i dovelo do njihovog poznanstva.
Leposava je bila poznata po izraženim crtama lica, krupnim očima i snažnom karakteru, što ju je činilo savršenim oličenjem Kosovke devojke. Nikada nije upoznala muškarca koji je poslužio kao model za viteza Pavla, jer su ih umetnik slikao zasebno.
U svom domu čuvala je reprodukciju slike, a vest o njenoj smrti preneta je 3. marta 1995. u listu Politika, pod naslovom: „Umrla 'Kosovka devojka'“.
