"Ponosan sam što sam predstavljao Srbiju" Damir iz Beograda srušio Ginisov rekord: Za 12 sati napravio 12.000 pica s kolegama, evo kako je postao svetski broj 1

Damir Karpuzi, pica-majstor iz Beograda, oborio je Ginisov rekord na međunarodnom takmičenju u Napulju na kom je predstavljao Srbiju. Predvodio je tim od osamdeset vrhunskih pica-majstora iz škole GPN, koji je uspeo da za 12 sati napravi 12.000 pica, i tako ušao u istoriju. 

- Ponosan sam što sam imao čast da predstavljam Srbiju i budem deo neverovatnog tima koji je u Napulju ispisao istoriju! Zajedno sa kolegama iz GPN udruženja uspeli smo da oborimo Ginisov svetski rekord i napravimo 12.000 pica za 12 sati. Ovo nije bio samo rekord, već dokaz šta mogu da postignu zajedništvo, ljubav prema pici i vrhunski timski rad. Od srca želim da se zahvalim GPN školi na ukazanom poverenju, kao i organizatorima na besprekornoj organizaciji ovog velikog događaja. Posebnu zahvalnost dugujem predsedniku GPN-a, Pacu Linusu, na pozivu, podršci i svemu što čini za promociju prave napoletanske pice širom sveta. Hvala svim članovima GPN porodice, mojim kolegama pizzaiolima i svima koji su učestvovali u ovom istorijskom poduhvatu. Bila mi je velika čast da budem deo ove priče.

Na pitanje kakav je osećaj biti svetski rekorder, Damir kaže:

- To je osećaj koji je teško opisati rečima. Kada sam pre mnogo godina počeo da učim napuljsku picu, nisam mogao ni da zamislim da ću jednog dana stajati rame uz rame sa najboljim italijanskim pica-majstorima i zajedno sa njima oboriti Ginisov svetski rekord. Posebno mi znači što se sve to dogodilo upravo u Napulju, gradu u kojem je nastala napuljska pica. To je mesto gde se najviše poštuje tradicija i gde nije lako steći poverenje kolega. Na ovaj uspeh ne gledam kao na lično priznanje, već kao priznanje za Srbiju i za sve ljude koji vole ovaj posao. Ponosan sam što sam imao priliku da predstavljam svoju zemlju među vrhunskim majstorima iz celog sveta. Ovo priznanje nosim sa ponosom i predstavlja još veću motivaciju da nastavim da usavršavam svoj rad i dostojno predstavljam Srbiju u svetu pice.

Šansa da obori svetski rekord za njega je bio poziv koji se ne odbija.

- Godinama sarađujem sa napuljskom školom GPN (Gruppo La Piccola Napoli), gde sam instruktor i ambasador. Kroz godine rada, edukacija i brojnih međunarodnih događaja stekao sam poverenje ljudi iz Napulja. Kada su organizovali obaranje Ginisovog rekorda, pozvali su i mene da budem deo tog tima. To nije nešto na šta možete da se prijavite – to je poziv koji dobijate kao priznanje za svoj dosadašnji rad i doprinos promociji napuljske pice.

Brojku od 12.000 pica svakako nije mogao da dostigne sam. U tome mu je pomogao savršeno uigran tim.

- Naravno da niko ne može sam da napravi toliko pica. To je bio zajednički poduhvat oko 80 vrhunskih pica majstora iz škole GPN. Svako je imao svoju ulogu – od razvlačenja testa, preko dodavanja sastojaka, do pečenja. Sve je bilo organizovano do najsitnijih detalja, jer je svaki minut bio važan. Najlepše od svega bilo je videti koliko vrhunski profesionalci funkcionišu kao jedan tim. Upravo je to pokazalo da se veliki rezultati postižu zajedništvom, disciplinom i ljubavlju prema poslu.

Na početku karijernog puta, Damir nije imao snove svetskog kalibra. Oni su rezultat ljubavi i rada na sebi.

- Iskreno, nisam razmišljao o rekordima. San mi je bio da naučim kako se pravi prava napuljska pica. Vremenom su dolazile edukacije, putovanja u Italiju, upoznavanje velikih majstora i stalno usavršavanje. Svaki korak me je vodio ka nečemu većem. Danas mogu da kažem da se trud, rad i upornost zaista isplate. Ako dovoljno verujete u ono što radite i svakog dana želite da budete bolji nego juče, velike stvari postaju moguće.

Ipak, postoji stvar koja je teža od obaranja svetskog rekorda.

- Najteže je ostati dosledan kvalitetu. Ljudi često misle da je dovoljno napraviti dobru picu, ali pravi izazov je napraviti istu takvu picu svaki dan, za svakog gosta. Uz to, ovaj posao traži mnogo odricanja, rada vikendom, praznicima i stalnog usavršavanja. Pica nije samo recept – to je zanat koji se uči ceo život.

Ginisova knjiga rekorda za Damira nije cilj. Ona je samo odskočna daska za dalje uspehe.

- Ovo nije kraj, već novi početak. Moj cilj je da nastavim da razvijam svoju "Pizzeriju Di Karpuzzi" u Beogradu i da Srbiji približim autentičnu napuljsku picu. Želim da nastavim sa edukacijom novih pica-majstora, da predstavljam Srbiju na međunarodnim događajima i da jednog dana budemo još prepoznatljiviji na svetskoj gastronomskoj mapi. Posebno sam ponosan što je moja picerija ove godine uvrštena u vodič Top 50 Pizza. To nije klasična rang-lista, već međunarodna asocijacija koja okuplja picerije koje ispunjavaju najviše standarde kvaliteta. U svetu pice to predstavlja veliko priznanje i mnogi ga porede sa značajem koji Mišelin ima u svetu restorana. Verujem da je ovo tek početak i da tek dolaze najveći uspesi.

Svetski rekorder u pravljenju pice nam je otkrio i tajnu savršenog testa za ovaj italijanski specijalitet.

- Mnogi misle da je tajna u brašnu ili receptu. Ja mislim da je tajna u strpljenju. Testo ne možete požuriti. Potrebno je vreme, pravilna fermentacija, kvalitetne namirnice i mnogo ljubavi prema poslu. Ali postoji još jedna stvar koju uvek govorim svojim učenicima – najbolja pica se ne pravi rukama, već glavom i srcem. Kada volite ono što radite, to se oseti u svakom zalogaju.

Damir je za kraj naglasio da ovaj svetski uspeh nije samo njegov.

- Ovaj uspeh nije samo moj. Posvećujem ga svojoj porodici, svom timu, svim kolegama koje svakodnevno rade sa mnom, ali i Srbiji, koju sam imao čast da predstavljam u Napulju. Nadam se da će ovaj rezultat motivisati mlade ljude da veruju u svoje snove. Nije važno odakle dolazite – uz rad, znanje i upornost možete stići i do samog vrha, čak i u zemlji koja je dom pice. I, naravno, pozivam sve ljubitelje dobre pice da posete Pizzeria Di Karpuzzi u Beogradu i probaju autentičnu napuljsku picu koju svakog dana pravimo sa istom strašću koja nas je dovela do Ginisovog rekorda.

Video: Pica pecivo