Mleko ili soda bikarbona? Evo šta je bolje protiv plamenjače i kada zaista ima efekta

Bela oštećenja na lišću neretko su prvi pokazatelj da je plamenjača zahvatila baštu. U takvim situacijama mnogi odmah posežu za mlekom ili sodom bikarbonom, međutim, stručnjaci skreću pažnju da ova narodna rešenja nemaju istu delotvornost i da daju rezultate isključivo pri ranom otkrivanju infekcije.

Ova bolest se u početku uglavnom manifestuje kroz sitne bele pege po listovima, koje se vremenom šire i formiraju prepoznatljivu brašnjavu naslagu. Sa napredovanjem infekcije, biljka gubi vitalnost, lišće vene i opada, dok se plodovi ne razvijaju kako treba. Upravo je zbog toga ključno preduzeti korake čim se uoče prvi simptomi.

Učinak sode bikarbone

Smesa sa sodom bikarbonom spada u najpoznatija prirodna sredstva za zaštitu. Prema rečima agronoma, soda menja kiselost (pH vrednost) na površini lista, čime stvara nepovoljne uslove za širenje i razvoj gljivica.

Smesa se pravi od sledećih sastojaka:

• 4 litra vode,
• 1 velika kašika sode bikarbone,
• 1 mala kašičica blagog tečnog deterdženta za posuđe.

Uloga deterdženta jeste da omogući da se tečnost bolje zalepi i zadrži na lisnoj površini. Prskanje je najbolje obavljati u ranim jutarnjim satima ili predveče, kada sunce oslabi, a preporučuje se prethodno testiranje na nekoliko listova, jer jači rastvor može spaliti osetljivije kulture.

Zbog čega se primenjuje mleko

Još jedan opšteprihvaćen recept jeste mešavina vode i mleka. Najčešće se pravi u razmeri: jedan deo mleka na dva dela vode. Pod uticajem sunčevih zraka u mleku se oslobađaju materije koje usporavaju razmnožavanje gljivičnih spora, dok se istovremeno na lišću stvara tanka barijera koja otežava dalji prodor bolesti. Ovaj preparat prvenstveno služi za preventivu ili neposredno po pojavi prvih znakova infekcije. Nakon svake jače kiše postupak je neophodno ponoviti, jer se zaštitni sloj lako spira.

Šta pruža bolju zaštitu?

Stručna javnost naglašava da ni mleko ni soda bikarbona ne mogu izlečiti biljku kada je plamenjača u poodmakloj fazi. Oba narodna leka korisna su samo kao preventiva ili pri samom početku infekcije, dok kod težih oblika bolesti njihova snaga nije dovoljna. Iz tog razloga neophodni su redovni obilasci bašte i blagovremeno reagovanje.

Dodatne preporuke za očuvanje useva

Osim upotrebe ekoloških preparata, savetuje se i sledeće:

• redovno odstranjivanje teško obolelih listova,
• pravljenje većeg razmaka između stabljika radi boljeg strujanja vazduha,
• izbegavanje polivanja biljaka preko lišća, posebno u večernjim satima.

Ako zahvati veći deo zasada, prirodni recepti najčešće neće dati željeni rezultat. U takvim okolnostima stručnjaci savetuju primenu odobrenih fungicida namenjenih zaštiti povrća, uz strogo poštovanje priloženih uputstava proizvođača.

Pogledajte video: Kako napraviti fontanu u bašti