Ispisali smo decu iz škole i krenuli na put oko sveta: Odsedaju u luksuznim smeštajima, a evo kako to finansiraju

Džejd i njen suprug Čarli ispisali su decu iz škole i dali otkaze na poslovima kako bi putovali po svetu i to bez ikakvog rada tokom putovanja. Ovaj par je spakovao čitav svoj život i krenuo u avanturu po svetu sa svojom decom: Mejzi (16), Tomijem (9) i Izabel (5).

Sada, nakon što su posetili devet zemalja i stvorili uspomene za koje kažu da će trajati čitav život, pozivaju i druge da pobegnu od svakodnevne rutine.

„Ne bi trebalo da se zaglavimo u rutini posla i monotonog života“, kaže Čarli iz Čatama u Kentu

„Preporučujem svima da izađu iz zone komfora, otputuju i vide svet. Ima toliko toga da se vidi, a svi imamo tako malo vremena na zemlji.“

Porodica je putovala kroz Indoneziju, Maleziju, Singapur, Hongkong, Tajvan, Tajland, Australiju, Filipine i Vijetnam.

Trenutno su ponovo u Indoneziji pre nego što krenu u Japan, a planiraju da se vrate u Ujedinjeno Kraljevstvo krajem avgusta. Sve to su finansirali zaradom od izdavanja nekretnina koje poseduju.

Pre polaska, Čarli je radio kao investitor u nekretninama, dok je Džejd bila plesačica.

Čarli kaže: „Nemamo klasične poslove. Živimo od investicionih nekretnina izdajem nekretnine da bih ostvarivao prihod.Putovanje finansiramo iz ušteđevine i prihoda od investicija. Naša potrošnja u Aziji bila je veća nego kod kuće jer jedemo u restoranima dva ili tri puta dnevno. Takođe smo počastili sebe smeštajem više klase i trudili se da obavimo što više lokalnih aktivnosti. Uglavnom smo odsedali u hotelima sa pet zvezdica, vilama ili bungalovima na samoj plaži, i sve to po ceni koja je tek delić cene hotela u Londonu. Izabrali smo smeštaj više klase kako bismo zaista uživali u luksuzu i vremenu provedenom van kuće. Bilo je sjajno. Za svoj novac dobijete mnogo više u Aziji. Definitive se može proći i sa budžetom koji je duplo manji od našeg, ali mi smo naporno radili da bismo mogli da uživamo u potpunosti. Imali smo budžet od 150.000 funti za 13 meseci i ostali smo u okviru njega. Znali smo okvirne troškove smeštaja i letova pre nego što smo otišli. Svota novca kojom raspolažemo se naravno smanjivala svakog meseca, ali smo na dobrom putu da se vratimo kući u okviru budžeta krajem avgusta.“

Čarli kaže da je, na stranu luksuz, prilika za zbližavanje porodice bila najbolji deo njihovog putovanja.

„Bilo je to sjajno iskustvo koje nas je kao porodicu još više zbližilo“, kaže on. „Omogućilo nam je da provedemo vreme zajedno putujući po svetu. Najbolji deo je doživljavanje novih stvari zajedno. Svi volimo da probamo novu hranu, vidimo nova mesta i kulture, kao i ono najbolje što priroda nudi, poput planina i vodopada. Naš stav je da je život kratak i da nema boljeg načina da potrošite novac od dobre hrane i sjajnih iskustava sa svojom porodicom. Pored toga, lepo je promeniti ambijent sa svakom promenom hotela. Divan je osećaj vratiti se kući, proći kroz lep ulazni lobi i ući u sobu u kojoj vam je krevet namešten dok ste bili napolju ceo dan. To je prosto veoma opuštajuće.“

Spakovali su se i napustili Ujedinjeno Kraljevstvo prošlog leta kako bi proveli godinu dana zajedno na suncu.

Čarli dodaje: „Odlučili smo da odemo jer je trenutak bio savršen naša najstarija ćerka Mejzi je upravo bila završila svoje GCSE ispite (završni ispiti u srednjoj školi u Britaniji). Mogla je da pohađa onlajn program za A-level (priprema za fakultet) tokom putovanja. Drugo dvoje dece smo odjavili iz škole i od tada ih školujemo kod kuće, koristeći onlajn aplikacije za praćenje školskog programa. Nije bilo nikakvih negativnih reakcija zbog toga što smo ih ispisali iz škole. Proces odjave bio je veoma jednostavan. Obavestili smo direktore škola o našoj odluci, a oni su rekli da je to sjajna prilika da provedemo vreme zajedno i vidimo svet. Sada smo ih prijavili da ponovo krenu u školu od septembra. Tomi će se vratiti u svoje staro odeljenje, Mejzi kreće na koledž, a Izabel polazi u prvi razred. Prijatelji i porodica su pružili punu podršku našoj odluci i bili su uzbuđeni zbog nas. Oduvek smo putovali — svakog raspusta, za Uskrs i tokom letnjih praznika. Tako da je ovo trebalo da bude isto to, samo duže.“

Ipak, Čarli je priznao da gotovo godinu dana putovanja sa troje dece nije prošlo bez izazova.

On kaže: „Najteži deo jeste logistika oko prenošenja tolike količine prtljaga. Pakovanje svega što bi nam moglo zatrebati za godinu dana odsustva zauzima mnogo mesta. Potrebno nam je dovoljno igračaka i knjiga da zabavimo dvoje mlađe dece, kao i odeća za sve vremenske prilike. To što smo zajedno 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, definitivno nosi svoje izazove i ponekad dovede do čarki i po koje svađe. Ali trudimo se da damo jedni drugima prostora kada je to potrebno. Putujemo polako, tako da imamo dane kada samo sedimo i ne radimo ništa osim što gledamo film i naručujemo hranu, samo da ne bismo osećali sagorevanje od neprekidnog kretanja. Deca su bila odlična. Bilo je trenutaka kada su im nedostajali prijatelji, ali smo stalno aktivni pa nemamo mnogo vremena da sedimo dokoni. Uvek smo na nekoj pešačkoj turi, na plaži ili se bavimo aktivnostima poput penjanja uz vodopade, izleta brodom i gnjurenja.“

Iako bi porodica trebalo da se vrati kući sledećeg meseca, Čarli kaže da već planiraju svoju sledeću avanturu.

Kaže: „Uradili bismo ovo ponovo. Ne žalimo ni za čim. Porodica i prijatelji su uživali gledajući naše objave o tome gde se nalazimo i šta radimo. Svi osećaju kao da su putovali sa nama jer smo sve delili na društvenim mrežama. Ludo je koliko brzo proleti godinu dana. Naši planovi kada se vratimo u avgustu jesu da uživamo u letu kod kuće sa prijateljima i porodicom, a zatim da potražimo i reservišemo nova putovanja.“