Bez obzira na to koliko ste platili letovanje i hotel, ovu hranu na švedskom stolu bolje preskočite
Doručak na bazi švedskog stola mnogima je jedan od omiljenih delova boravka u hotelu. Izbor je veliki, porcije nisu ograničene, a na jednom mestu nalaze se jaja, peciva, voće, meso, namazi i slatkiši. Ipak, obilje hrane ne znači da je svaki ponuđeni zalogaj jednako dobar izbor.
Mikrobiolog Džej Tetro upozorava da posebnu pažnju treba obratiti na namirnice koje dugo stoje otvorene i iz kojih se gosti sami poslužuju zajedničkim kašikama. Upravo tada povećava se mogućnost da neko dodirne hranu ili pribor i tako je kontaminira. Posebno su problematični namazi i dodaci poput džema, marmelade, majoneza, putera od kikirikija i preliva za salatu kada se nalaze u velikim, otvorenim posudama.
Ipak, nije presudna samo vrsta hrane. Mnogo je važnije da li je pravilno pripremljena, zaštićena i čuvana na odgovarajućoj temperaturi.
Otvoreni namazi
Male, fabrički zatvorene porcije džema, putera ili sira uglavnom su praktičniji izbor od velikih posuda koje tokom jutra koristi veliki broj gostiju.
Problem nastaje kada se ista kašika više puta vraća u posudu, ostavlja na stolu ili dodiruje rukama. Zbog toga je bolje birati pojedinačno upakovane proizvode ili posude koje imaju odgovarajuće poklopce i čist pribor.
Kajgana i druga jela od jaja
Kajganu ne treba automatski izbegavati samo zato što je poslužena na švedskom stolu. Važno je, međutim, da bude dobro termički obrađena i dovoljno topla.
Američka Uprava za hranu i lekove upozorava da jaja i jela od jaja zahtevaju pažljivu pripremu i kontrolu temperature, jer nedovoljno obrađena jaja mogu predstavljati rizik od salmonele. Topla hrana na švedskom stolu trebalo bi da se održava na temperaturi od najmanje 60 stepeni.
Ukoliko je kajgana mlaka, suva po ivicama ili deluje kao da dugo stoji, sigurnije je sačekati novu turu.
Meso i kobasice
Slanina, kobasice i druge mesne prerađevine brzo gube ukus i teksturu kada satima stoje u posudama za zagrevanje. Osim što mogu postati masne i isušene, problem nastaje ukoliko se ne održavaju na dovoljno visokoj temperaturi.
Hrana koja zahteva hlađenje ili zagrevanje ne bi trebalo da ostane na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Bakterije koje izazivaju trovanje hranom ne moraju promeniti njen miris, ukus ili izgled, pa se ne može uvek proceniti da li je jelo bezbedno samo na osnovu fotografije ili mirisa.
Isečeno voće
Cela jabuka, banana ili pomorandža obično su bolji izbor od voćne salate koja satima stoji nezaštićena. Isečeno voće zahteva pravilno pranje, pripremu i hlađenje, a trebalo bi da bude izloženo u posudi postavljenoj na led ili u rashladnoj vitrini.
Ako je voćna salata mlaka, nalazi se u velikoj otvorenoj činiji ili oko nje ima mnogo prosutog soka, bolje je izabrati celo voće. Prethodno isečeni plodovi trebalo bi da se čuvaju na temperaturi od oko pet stepeni ili nižoj.
Sirove ostrige
Najveći oprez potreban je kod sirovih ostriga i drugih nedovoljno obrađenih školjki. One mogu sadržati bakterije roda Vibrio, ali i viruse poput norovirusa.
Problem je što se po izgledu, ukusu i mirisu ne može prepoznati da li je ostriga kontaminirana. Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti navodi da pravilna termička obrada predstavlja najpouzdaniji način uništavanja štetnih mikroorganizama.
Posebno bi trebalo da ih izbegavaju trudnice, starije osobe, ljudi sa oslabljenim imunitetom i oni koji imaju ozbiljnije hronične bolesti.
Palačinke i prženi krompir
Palačinke i prženi krompir nisu nužno zdravstveno rizični, ali brzo gube kvalitet. Krompir postaje mastan i mekan, dok se palačinke suše i postaju žilave.
Najbolje ih je uzeti kada se pripremaju pred gostima ili kada osoblje upravo iznosi novu količinu. Ako već dugo stoje u mlakoj posudi, bolje je odabrati nešto sveže.
Žitarice nisu opasne, ali mogu brzo vratiti glad
Suve žitarice same po sebi uglavnom ne predstavljaju isti rizik kao jaja, meso ili školjke. Ipak, mnoge vrste sadrže veliku količinu šećera i malo proteina i vlakana, zbog čega sitost može kratko da traje.
Bolji doručak može se napraviti kombinovanjem ovsenih pahuljica, običnog jogurta, orašastih plodova i svežeg voća. Tako se dobija obrok koji duže zasiti i ne izaziva nagli pad energije.
Kako prepoznati dobro organizovan švedski sto
Na urednom hotelskom bifeu hladne namirnice nalaze se u rashladnim vitrinama ili na ledu, dok se topla jela drže u odgovarajućim grejnim posudama. Hrana se iznosi u manjim količinama i redovno dopunjava, pribor je čist, a posude zaštićene od dodirivanja i kijanja.
FDA preporučuje da se nove količine hrane ne sipaju preko ostataka koji već dugo stoje, već da se gotovo prazna posuda zameni čistom i sveže napunjenom.
Video: Evo kako da napravite stočić za doručak