Naše bake su imale objašnjenje za sve: 10 starih narodnih verovanja koja i danas svi pamtimo
Nekada je bilo dovoljno da kašika sklizne sa stola i zazveči o pod pa da se, pre nego što je iko stigne podići, iz drugog kraja kuće začuje: „Dolazi nam neko.“
Nije bilo guglanja, aplikacija ni obaveštenja da je gost krenuo. Naše bake imale su drugačiji sistem. Kašika, viljuška, prosuta so, svrab dlana, štucanje – skoro svaka sitnica mogla je nešto da najavi. I što je najzanimljivije, ta pravila nisu morala ni da budu ista od kuće do kuće da bi svi u njih bili potpuno sigurni.
Tako je obična kuhinja umela da postane mala proročica.
Sve je počinjalo od pribora
Ako padne kašika, očekuje se žena. Tako se govorilo u mnogim kućama, a onda bi počelo nagađanje – da li dolazi komšinica, tetka, kuma ili neko ko se dugo nije pojavljivao.
Ni kašike nisu bile sasvim ravnopravne. U nekim verzijama starog verovanja velika kašika najavljivala je odraslu gošću, dok je mala mogla da znači da će se na vratima pojaviti dete.
Nož je već bio druga priča. Njegov pad navodno je značio da stiže muškarac. Ako bi završila na podu viljuška, pravila su zavisila od toga čiju baku pitate. Negde je i ona najavljivala ženu, a negde se još gledalo gde su joj okrenuti zupci. Ako su pokazivali prema vratima, gost je, navodno, već bio na putu.
Zvuči kao savršeno razrađen sistem. Jedini problem je što je svako selo, pa često i svaka porodica, imala svoju verziju.
Pare su uvek bile u dlanovima
Neka od tih verovanja toliko su se zadržala da ih izgovaramo i danas, čak i kada tvrdimo da nismo sujeverni.
Dovoljno je da nekoga zasvrbi dlan.
„Biće para.“
Jedni će se zakleti da levi dlan znači dobitak, a desni trošak. Drugi će tvrditi potpuno suprotno i još vas ubeđivati da su tako govorile njihove babe, pa greške nema.
Slično je bilo i sa ušima. Ako jedno zuji, neko vas hvali. Ako drugo zuji, neko vas ogovara. Koje je koje? Ponovo zavisi od porodice u kojoj ste odrasli.
A ako vam „gore“ obrazi, dileme uglavnom nije bilo – negde se o vama priča.
Na taj način čovek praktično nije mogao ni da se počeše, a da ne dobije neku vest iz budućnosti.
Prosuta so već nije bila za šalu
Dok su kašika i svrab dlana uglavnom nosili simpatična predviđanja, prosuta so imala je mnogo ozbiljniju reputaciju.
Ako se so raspe po stolu, sledi svađa.
To verovanje nije ostalo samo kod nas. Slična sujeverja postoje u brojnim kulturama, a moguće objašnjenje krije se u vremenu kada so nije bila jeftina i dostupna kao danas. Prosuti nešto dragoceno za domaćinstvo lako je moglo da izazove pravu raspravu, pa je možda upravo stvarna svađa vremenom postala predskazanje svađe.
Ali baka sigurno nije držala istorijsko predavanje. Samo bi pogledala prosutu so i rekla da ne sluti na dobro.
Ni ogledalo nije smelo tek tako da pukne. Sedam godina nesreće jedna je od retkih „kazni“ iz narodnih verovanja kojoj gotovo svi znaju trajanje.
Crna mačka koja preseče put dobila je sličnu reputaciju, iako je zanimljivo da u nekim drugim kulturama ista ta crna mačka predstavlja sreću.
Dakle, nije problem u mački. Problem je gde je mačka odlučila da živi.
A tek kada počne štucanje
Štucanje je imalo posebno mesto jer nije bilo dovoljno zaključiti da vas neko pominje. Trebalo je otkriti i ko.
Zato su se redom izgovarala imena poznanika. Ako štucanje kod nekog imena prestane – uhvaćen je.
Naravno, mnogo pre nego što bi „krivac“ bio pronađen, štucanje bi verovatno svakako prošlo, ali to je samo detalj koji nije smeo da pokvari dobru priču.
I svrab nosa imao je svoju najavu. U pojedinim krajevima značio je predstojeću svađu, negde susret, a postojale su čak i varijante u kojima je bilo presudno koji deo nosa svrbi.
Danas ćemo prvo pomisliti na alergiju. Naše bake bi već razmišljale sa kim ćemo da se zakačimo.
Kako su bake uvek bile „u pravu“
Tajna opstanka ovih verovanja verovatno je mnogo jednostavnija od bilo kakve magije.
Ako kašika padne u deset ujutru, a komšinica naiđe u podne, svi će se setiti kašike.
Ako niko ne dođe – ko će dva dana kasnije još razmišljati o priboru koji je završio na podu?
Pamtile su se neobične podudarnosti, pričale deci i unucima, a ono što se nije ostvarilo jednostavno je nestajalo iz priče. Tako su obične slučajnosti postale porodična pravila koja su preživela mnogo duže nego ljudi koji su ih prvi izgovorili.
Video: Običaji i verovanja za Spasovdan