"U Srbiji ljudi još rade takve stvari" Bogataš napustio Meksiko, ostavio sve i preselio se u Beograd: Evo šta je presudilo da dođe baš u našu zemlju (VIDEO)

Horhe se pre nekoliko godina iz Meksika preselio u Srbiju, ne sluteći da će ga život u Beogradu vratiti uspomenama iz detinjstva. U srpskoj prestonici danas živi sa porodicom, razvija sopstveni posao i pažljivo posmatra promene kroz koje zemlja prolazi.

Nepoznati čovek je prišao da pomogne

Koliko mu znači neposrednost ljudi u Srbiji pokazala je sasvim obična scena koja se dogodila tokom razgovora. U blizini se iznenada srušio reklamni baner, a muškarac koji se slučajno zatekao tu odmah je zastao i prišao da pomogne.

Za Horhea je taj naizgled mali gest bio najbolja potvrda onoga što već dugo govori o životu u Beogradu.

– Vidite, upravo o tome pričam. Ovde ljudi još rade takve stvari – rekao je.

Budući da dolazi iz milionskog grada, navikao je na drugačije ponašanje. Kako objašnjava, stanovnici velikih gradova često odluče da se ne mešaju kada primete problem, jer žele da izbegnu neprijatnost, odgovornost ili mogući sukob. U Srbiji je mnogo puta video suprotnu reakciju.

– Ako ljudi vide da vam nešto treba, pomoći će vam. Ponudiće pomoć. To je jedan od razloga zbog kojih volim ovaj grad.

U Beogradu je pronašao život koji je poznavao kao dete

Horhe je odrastao u manjem mestu u Meksiku, gde su se ljudi iz istog kraja poznavali, pozdravljali i pomagali jedni drugima. Kao dečak je sam odlazio u prodavnicu, dok su se deca bezbrižno igrala napolju, okružena komšijama koje su poznavale njihove porodice.

Širenjem gradova takav način života postepeno je počeo da nestaje. Međutim, ono što je izgubio u Meksiku neočekivano je ponovo pronašao u Beogradu.

– Sada živim u ulici u kojoj mi svi kažu zdravo. Pozdravljaju moju decu. Sednemo negde na kafu i nekada ne žele ni da nam je naplate – priča.

Komšijske veze za njega nisu samo kurtoazno javljanje na ulici. U restoranu u kraju, gde njega i njegovu porodicu već poznaju, ponekad dobiju desert na račun kuće. Jedne subotnje večeri izašao je sa suprugom na piće, ali vlasnici lokala nisu želeli da im naplate račun.

Kada je pitao zbog čega, dobio je odgovor koji ga je posebno dirnuo:

„Pa, komšije smo.“

– Dok šetam svojim krajem, pozdravim deset ljudi. Poznajem čoveka koji me šiša, poznajem ženu iz supermarketa, poznajem komšije. Lep je osećaj – kaže Horhe.

Zbog takvih svakodnevnih susreta život u Srbiji za njega ima posebno značenje.

– Ovde ponovo živim onaj lep deo svog života koji sam imao kao dete, kada su se svi poznavali, pozdravljali i bili dobri jedni prema drugima.

Prvi susret sa srpskom birokratijom nije bio lak

Ipak, navikavanje na novu zemlju nije prošlo bez poteškoća. Jedan od prvih ozbiljnijih izazova bila je procedura za dobijanje boravišne dozvole, koju je Horhe u početku pokušao da završi bez stručne pomoći.

– Prvi put kada sam sređivao boravišnu dozvolu radio sam sve sam i bilo je veoma teško. Odlazak u policiju, dokumentacija, sve to. Posle smo pronašli advokaticu koja se time bavi svakodnevno i sada je mnogo jednostavnije – ispričao je.

Strancima koji planiraju da se presele u Srbiju savetuje da administrativne poslove prepuste ljudima koji poznaju domaće propise i proceduru. Smatra da usluge advokata i računovođe nisu skupe u odnosu na vreme i energiju koje mogu da uštede.

– Najbolje je te stvari ostaviti stručnjacima. Posebno u Srbiji, gde je birokratija poznata – rekao je, uz napomenu da slični problemi postoje i u Meksiku.

Kranovi iznad Beograda za njega su bili važan signal

Kao preduzetnik, Horhe je po dolasku u Beograd odmah obratio pažnju na veliki broj gradilišta. Dok su za mnoge stanovnike kranovi samo deo svakodnevnog gradskog pejzaža, on ih je posmatrao kao znak ekonomskog razvoja.

– Kada sam došao, video sam mnogo kranova. Za mene je to kao biznismena veoma važan pokazatelj. Građevinarstvo je jedna od industrija koje pokreću čitavu zemlju – kaže.

Prema njegovim rečima, izgradnja novih objekata pokreće znatno širi lanac poslova. Uz građevinski materijal i radnu snagu, raste potreba za transportom, gorivom, hranom, odećom i brojnim drugim proizvodima i uslugama.

Zbog toga je ubrzani razvoj Beograda doživeo kao dokaz da Srbija nudi prostor za nove ideje i poslovne poduhvate.

– Kada sam video kako se Beograd razvija, shvatio sam da zemlja raste. Video sam i koliko ljudi dolazi ovde iz različitih razloga. Neki zbog rata, neki zato što vide potencijal Srbije – priča.

Posebno je izdvojio napredak IT sektora, dolazak novih kompanija, razvoj aplikacija i širenje ponude na domaćem tržištu.

– Ovde se svakog dana uvode neke nove stvari. Dolaze nove kompanije, nove tehnologije, sve više je IT firmi i aplikacija. Mislim da će se zemlja razvijati u veoma dobrom pravcu.

Razvoj Srbije podseća ga na promene u Meksiku

Proces koji danas posmatra u Srbiji Horheu nije nepoznat. Slične promene video je u Meksiku pre 15 ili 20 godina, kada je dolazak stranih kompanija počeo da menja tržište, a širom zemlje nicali novi stambeni kompleksi i poslovni projekti.

Uz nove zgrade pojavili su se bazeni, teretane, lokali i veliki tržni centri, pa su stanovnicima brojne usluge postale dostupne na jednom mestu. Sličan obrazac sada prepoznaje i u Beogradu.

– Ne morate da idete na deset različitih mesta. Sve vam je blizu. Mislim da to otvara mnogo mogućnosti za sve – smatra on.

Iznenadio ga je odnos Srba prema novcu

Pored poslovnih mogućnosti, Horhe je primetio i da stanovnici Srbije veoma oprezno raspolažu novcem. Posebno ga je iznenadila uzdržanost prema kreditima i zaduživanju.

– Ljudi ovde često kažu: ako nemam novac, neću to da kupim. Ne žele kredite – kaže.

Takav odnos povezuje sa teškim iskustvima kroz koja je Srbija prolazila, zbog kojih su mnogi stekli naviku da čuvaju novac i dobro razmisle pre svake veće kupovine ili investicije.

Oprez primećuje i tokom poslovnih pregovora, naročito kada treba zaključiti novi ugovor ili izdvojiti novac za određeni projekat. Ipak, smatra da se navike postepeno menjaju.

– Za uspeh ekonomije važno je da novac cirkuliše, da prelazi iz jedne ruke u drugu. Novac nije tu samo da biste ga držali, već i da biste ga koristili – objašnjava.

Za dve godine promenio se i način plaćanja

Jednu od najuočljivijih promena Horhe je primetio među svojim klijentima. Kada je pre nešto više od dve godine pokrenuo posao u Srbiji, gotovo svi su račune plaćali gotovinom. Danas većina bira karticu ili mobilni telefon.

– Sada većina plaća karticom ili telefonom. Ljudi su shvatili koliko je jednostavno da stave karticu u telefon, kliknu dva puta i plate. Više čak ne morate ni da nosite novčanik – kaže.

(Youtube/Attic Life)

 Video: Zašto je u Srbiji popularan dentalni turizam

Attic Life