Zašto peškiri posle nekog vremena postanu tvrdi iako koristite omekšivač: Upravo on može biti deo problema

Novi peškiri su obično mekani, prijatni i dobro upijaju vodu, ali posle nekoliko meseci korišćenja situacija može potpuno da se promeni. Postaju grublji, tvrđi i više nemaju onu mekoću zbog koje smo ih kupili.

Na vlaknima peškira vremenom mogu da se nakupe ostaci deterdženta i omekšivača, a način pranja i sušenja takođe ima veliki uticaj na to kakvi će biti kada ih izvadimo iz mašine.

Više omekšivača ne znači mekši peškir

Omekšivač funkcioniše tako što na vlaknima ostavlja tanak sloj sastojaka koji tkanini daje mekši osećaj i miris. Kod peškira, međutim, preterana upotreba može da ima neželjen efekat.

Naslage mogu da oblože vlakna, pa peškir vremenom slabije upija vodu. Kada se tome dodaju ostaci deterdženta i minerali iz tvrde vode, tkanina može da izgubi prvobitnu mekoću.

Zbog toga dodavanje veće količine omekšivača nije nužno rešenje za već tvrd peškir.

Naprotiv, kod peškira često ima smisla koristiti ga štedljivo ili ga, u skladu sa uputstvom za održavanje konkretnog proizvoda, potpuno izostaviti.

Problem može da bude i previše deterdženta
Slična stvar može da se dogodi i sa deterdžentom.

Ako se koristi više nego što je potrebno, mašina možda neće uspeti da ga potpuno ispere iz gustih vlakana peškira. Ostaci se zatim postepeno nakupljaju, naročito ako se veš pere sa nedovoljno vode ili je bubanj prepunjen.

Rezultat mogu biti peškiri koji su nakon sušenja kruti i grubi na dodir.

Zbog toga više deterdženta ne znači i bolje opran veš. Količinu bi trebalo prilagoditi preporukama proizvođača deterdženta, količini veša, stepenu zaprljanosti i tvrdoći vode.

Temperatura pranja takođe igra ulogu

Česta je pretpostavka da peškire uvek treba prati na najvišoj mogućoj temperaturi, ali pravilo nije tako jednostavno.

Najvažnije je pratiti oznake na etiketi. Materijal, boja i način izrade određuju temperaturu koju peškir može da podnese.

Nepotrebno često pranje na veoma visokim temperaturama može ubrzati habanje pojedinih tkanina, dok preniska temperatura nije uvek najbolji izbor za jako zaprljane peškire.

Zato je oznaka proizvođača na etiketi sigurniji vodič od univerzalnog pravila koje bi važilo za svaki peškir.

Važno je i kako ih sušite
Na mekoću peškira ne utiče samo ono što se dešava u veš-mašini.

Ako se peškiri suše na vazduhu bez dovoljno strujanja ili dugo ostanu potpuno nepomični, vlakna mogu da se osuše u krutom položaju. Zbog toga peškir može delovati znatno tvrđe.

Pre kačenja korisno je dobro protresti peškir kako bi se vlakna razdvojila.

Mašina za sušenje, ako je etiketa dozvoljava, može da pomogne da peškiri ostanu mekši jer ih tokom sušenja neprestano pomera. Ipak, ni tu ne treba preterivati – nepotrebno dugo sušenje na visokoj temperaturi može da doprinese habanju vlakana.

Nemojte prepuniti veš-mašinu
Još jedna česta greška je punjenje bubnja do maksimuma.

Peškiri upijaju mnogo vode i kada se pokvase postaju teški. Ako ih je previše u bubnju, imaju manje prostora za kretanje, a ispiranje može biti manje efikasno.

Tada je veća verovatnoća da će deo deterdženta ostati među vlaknima.

Dovoljno prostora u bubnju pomaže vodi da prolazi kroz tkaninu i da se ostaci sredstva za pranje bolje isperu.

Stari peškir ipak ne može zauvek da bude kao nov
Treba imati na umu i da je određena promena potpuno normalna.

Peškiri tokom korišćenja prolaze kroz veliki broj ciklusa pranja i sušenja, vlakna se troše, a trenje postepeno menja njihovu strukturu. Nijedan trik ne može potpuno da vrati jako istrošen peškir u stanje u kojem je bio kada je kupljen.

Ipak, ako relativno novi peškiri brzo postaju tvrdi i slabije upijaju, vredi obratiti pažnju na količinu deterdženta i omekšivača, punjenje bubnja i način sušenja.

Paradoks je u tome što rešenje za mekše peškire ponekad nije dodavanje još jednog sredstva. Upravo suprotno – manje omekšivača i pravilno ispiranje mogu da budu ono što im je sve vreme nedostajalo.

(Kurir.rs/Blic)

 VIDEO: Pranje veša