Porodica pobegla od grada i ljudi i nastanila se usred okeana: Imaju najudaljenije domaćinstvo na svetu, retko ga napuštaju, a evo kako žive

Duboko u Južnom Pacifiku, stotinama kilometara od Tahitija, nalazi se atol Ahe, mesto koje na prvi pogled izgleda kao prizor sa razglednice. Upravo ovde već decenijama živi porodica Umber, koja je život daleko od velikih gradova pretvorila i u porodični posao.

Snimci njihovog života privukli su pažnju na internetu jer pokazuju svakodnevicu koju je teško uporediti sa životom u gradu. Oko njih nema ulica, saobraćajne gužve i svega onoga što stanovnici velikih gradova uzimaju zdravo za gotovo – njihov svet čine laguna, okean, palme, čamci i farma bisera.

Na atol stigli još sedamdesetih godina

Priča porodice Umber na Aheu počela je početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Prema podacima njihove porodične kompanije Kamoka Pearl, na atol su stigli jedrilicom sa trupom od ferocementa koju su sami napravili.

Ubrzo su se zbližili sa lokalnim stanovništvom, koje im je ponudilo malo peščano ostrvo na kojem su mogli da se nastane. Prvi dom napravili su od palminog lišća.

Najstariji sin Loik tada je imao pet godina i pohađao je jedinu osnovnu školu na ostrvu, dok je Džoš bio premlad za školu. Upravo je odrastanje uz lagunu i okean kasnije odredilo i posao kojim će se porodica baviti.

Kako izgleda svakodnevni život usred Pacifika

Život na ovako udaljenom mestu potpuno je drugačiji od svakodnevice na kopnu. Kada vam je najbliži veliki grad stotinama kilometara daleko, odlazak u prodavnicu, nabavka opreme ili popravka pokvarenog uređaja nisu stvari koje mogu da se završe za nekoliko minuta.

Zbog toga život zahteva mnogo više planiranja. Zalihe hrane, goriva, rezervni delovi i oprema moraju da se obezbede unapred, a čamac je jedno od najvažnijih prevoznih sredstava.

Veliki deo dana porodice vezan je za vodu. Laguna nije samo spektakularan pogled iz dvorišta već praktično njihovo radno mesto. Porodica se generacijama bavi uzgojem bisera, pa posao podrazumeva boravak na vodi, ronjenje i brigu o školjkama iz kojih nastaju tahićanski biseri.

Ritam života zato mnogo više određuju priroda i stanje mora nego sat.

Voda i struja nisu nešto što se podrazumeva

Život van velike infrastrukture znači i drugačiji odnos prema resursima. Na malom koralnom ostrvu nema sistema na koje su navikli stanovnici gradova, pa domaćinstvo mora da bude što samostalnije.

Posebno je važna voda. Na atolima okruženim slanim okeanom pitka voda predstavlja dragocen resurs, zbog čega je njeno prikupljanje i racionalno korišćenje važan deo života.

Slično je i sa električnom energijom. Izolovana domaćinstva moraju da se oslanjaju na sopstvene izvore energije, umesto na klasičnu gradsku mrežu.

To znači da kvar ili nedostatak neke osnovne stvari može predstavljati mnogo veći problem nego na kopnu – nema obližnje prodavnice u kojoj se odmah može kupiti zamena, niti majstora koji će stići za nekoliko sati.

Okean im daje hranu, ali donosi i opasnosti

More je istovremeno izvor hrane, prihoda i jedna od najvećih opasnosti.

Riba i drugi morski resursi prirodno imaju važnu ulogu u životu ljudi na udaljenim pacifičkim atolima, dok se ostale namirnice moraju dopremati. Zbog udaljenosti, svaka nabavka zahteva organizaciju kakva stanovnicima gradova gotovo nikada nije potrebna.

Ali, okean nije uvek idiličan.

Članovi porodice tokom godina suočavali su se i sa opasnostima prilikom ronjenja, uključujući susrete sa ajkulama. Kada živite na malom komadu kopna usred ogromnog Pacifika, vremenske prilike i stanje mora takođe direktno određuju šta tog dana možete da radite.

Farma bisera je centar porodičnog života

Umberovi vode farmu Kamoka Pearl, na kojoj uzgajaju tahićanske bisere. Posao je ostao vezan za more, a u njemu učestvuju različite generacije porodice.

Uzgoj bisera nije brz posao. Školjke zahtevaju dugotrajnu negu i praćenje, a do konačnog rezultata prolazi mnogo vremena. Zbog toga se posao i privatni život na ovakvom mestu teško mogu potpuno razdvojiti.

Njihova farma nalazi se uz lagunu Ahea, površine oko 194 kvadratna kilometra, približno 480 kilometara severoistočno od Tahitija.

Dok ostatak sveta njihov dom posmatra kao egzotičnu destinaciju, za Umberove su čamci, ronilačka oprema, školjke i more deo sasvim običnog radnog dana.

Nema brzog odlaska do grada

Jedna od najvećih razlika u odnosu na život većine ljudi jeste upravo udaljenost.

Na kopnu je lako zaboraviti koliko svakodnevica zavisi od infrastrukture – bolnica, prodavnica, servisa, puteva i dostavnih službi. Na udaljenom pacifičkom atolu svako putovanje i dopremanje robe zahteva mnogo ozbiljniju organizaciju.

Izolacija zato ima dve strane. Porodica ima mir, prirodu i gotovo nestvarno okruženje, ali zauzvrat mora da bude znatno samostalnija.

I upravo se to vidi na snimcima njihovog doma: ono što turistima izgleda kao nekoliko dana u raju, za njih predstavlja svakodnevni život tokom cele godine.

"Kraj sveta" koji su izabrali za dom

Porodica je uprkos svim izazovima ostala na Aheu i decenijama nastavila da razvija farmu.

Njihova priča danas privlači pažnju upravo zbog ogromnog kontrasta sa savremenim načinom života. Dok su za većinu ljudi automobili, prodavnice, dostava i gradska infrastruktura neizostavni deo dana, život Umberovih oblikuju okean, vremenski uslovi, čamci i posao na farmi bisera.

Za nekoga bi takva izolacija bila nezamisliva. Za porodicu Umber ona je postala normalnost.

Ahe zato na mapi možda izgleda kao "kraj sveta", ali za ovu porodicu već više od pola veka predstavlja njegov centar.

(Kurir.rs/ Blic)

Bonus video: