Švedsko čišćenje pred smrt: Metoda koja je zaludela svet i oslobađa porodicu budućih briga

Postoje stvari koje čuvamo godinama, iako ih odavno ne koristimo. Stare kutije, garderoba koju nismo obukli deceniju, posuđe „za svaki slučaj“, uspomene, papiri i sitnice koje vremenom počnu da zauzimaju više prostora nego što smo spremni da priznamo.

Tako je nastao koncept poznat kao švedsko čišćenje pred smrt, odnosno način organizovanja doma čiji cilj nije da se čovek odrekne svega što voli, već da iza sebe ne ostavi čitav život pretvoren u gomilu stvari koje će neko drugi morati da razvrstava.

Ideja koja zvuči mračno, ali zapravo ima veoma praktičan smisao

Naziv ove metode ume da zazvuči neprijatno, ali njena suština nema mnogo veze sa opsesivnim razmišljanjem o smrti. Naprotiv, ona polazi od pitanja šta nam je zaista potrebno dok smo još tu i koliko predmeta želimo da nosimo sa sobom kroz svakodnevni život.

Umesto da kuća bude skladište svega što smo tokom godina sakupili, ideja je da ostanu stvari koje koristimo, volimo ili koje imaju posebno značenje.

Sve ostalo može da dobije novu namenu – da bude poklonjeno, prodato, donirano ili jednostavno uklonjeno.

Na taj način osoba dobija uređeniji i funkcionalniji prostor, a porodica jednog dana ne ostaje pred desetinama kutija i pitanjem šta sa svim tim treba da uradi.

Knjiga koja je ovu filozofiju učinila poznatom

Ovaj skandinavski pristup široj publici približila je Margareta Magnuson knjigom „Nežna umetnost švedskog čišćenja pred smrt: Kako osloboditi sebe i svoju porodicu doživotnog nagomilavanja stvari“, objavljenom 2018. godine.

Njena poruka je jednostavna: sređivanje života ne bi trebalo ostavljati za duboku starost.

Štaviše, mnogo je lakše odluke donositi onda kada još sami možemo da biramo šta nam je važno, kome želimo nešto da poklonimo i koje uspomene želimo da sačuvamo.

Zbog toga ovu metodu mogu da primenjuju i mlađi ljudi, naročito oni koji imaju osećaj da ih sopstveni dom zatrpava stvarima.

Ne morate da se odreknete uspomena

Švedsko čišćenje nije takmičenje u tome ko će imati manje stvari.

Za razliku od radikalnih metoda raščišćavanja, ovde nema pravila da predmet mora da ode samo zato što nema praktičnu vrednost. Fotografija, komad nakita, stari predmet iz porodične kuće ili bilo koja druga uspomena može imati vrednost koju nije moguće izmeriti korisnošću.

Poenta je da se takve stvari čuvaju svesno, a ne po navici.

Istovremeno, ova filozofija podrazumeva i prihvatanje da naši naslednici možda neće želeti da sačuvaju sve ono što je nama bilo dragoceno. I to je deo procesa.

Odakle je najlakše početi

Najveća greška bila bi krenuti od kutije pune fotografija, pisama i porodičnih uspomena. Takve stvari gotovo uvek usporavaju proces i bude emocije zbog kojih je teško doneti bilo kakvu odluku.

Mnogo je jednostavnije najpre otvoriti ormar, kuhinjske elemente, fioke ili police koje godinama niste pregledali.

Stvari koje ne koristite lakše je izdvojiti, a upravo taj prvi napredak kasnije olakšava donošenje težih odluka.

Korisno je odmah odvojiti i ono što može da se donira. Predmet koji vama više ničemu ne služi nekome drugom možda će biti veoma potreban.

Razgovor sa porodicom može biti važniji od samog sređivanja

Ovaj pristup ne završava se kod ormara i kutija. Jedan od njegovih važnih delova jeste razgovor sa najbližima o stvarima koje imaju posebno značenje. To može biti prilika da ispričate priču o starom satu, fotografiji, komadu nameštaja ili predmetu koji se generacijama nalazi u porodici.

 Video: Savet za brisanje prašine