Komšija i ja slažemo drva, a njegova se uvek bolje osuše: Mislio sam da sve radimo isto, ali ovo pravi razliku
- Način slaganja drva presudan je za sušenje: cepanice treba podići od zemlje i ostaviti prostor za strujanje vazduha.
- Zbijena gomila i potpuno prekrivanje ceradom zadržavaju vlagu, pa drva sporije suše i lošije gore.
- Za dobro sagorevanje drva bi trebalo da imaju oko 20 odsto vlage ili manje, a najpreciznija je provera meračem vlage.
Priprema drva za ogrev mnogima deluje jednostavno - cepanice se iseku, naslažu i ostave da čekaju početak grejne sezone. Ipak, upravo način na koji su drva složena može da napravi veliku razliku u tome koliko će se dobro osušiti i kako će kasnije goreti u peći. Zato se nekad čini da su komšijina drva bolje složena. Međutim, razliku pravi nekoliko sitnica.
Dve gomile iste vrste drveta, isečene gotovo u isto vreme i na slične komade, posle nekoliko meseci mogu da imaju sasvim različit nivo vlažnosti. Razlog često nije u samom drvetu, već u načinu skladištenja.
Ako su cepanice podignute od zemlje, pravilno raspoređene i imaju dovoljno prostora da između njih prolazi vazduh, vlaga će lakše isparavati. Nasuprot tome, zbijena gomila koja leži neposredno na zemlji ili je potpuno umotana ceradom može znatno sporije da se suši.
Vazduh je ključan za pravilno sušenje drva
Dobra cirkulacija vazduha jedan je od najvažnijih uslova kada se drva suše prirodnim putem. Cepanice ne bi trebalo slagati toliko gusto da vazduh gotovo uopšte ne može da prolazi između njih. Kada nema dovoljno strujanja vazduha, vlaga koja izlazi iz drveta duže ostaje zarobljena u gomili. Zbog toga proces sušenja traje duže, a naročito mogu da stradaju cepanice koje se nalaze u unutrašnjim i donjim slojevima.
Drva za ogrev ne treba držati direktno na zemlji
Još jedna česta greška jeste slaganje cepanica direktno na tlo. Donji redovi tada mogu da upijaju vlagu iz zemlje, što dodatno usporava sušenje. Mnogo je bolje napraviti podlogu koja će drva odvojiti od tla. Za to mogu da posluže palete, drvene grede ili druga stabilna podloga koja omogućava da vazduh prolazi i ispod gomile.
Na taj način smanjuje se kontakt sa vlagom iz tla i stvaraju bolji uslovi da se drvo ravnomerno osuši.
Ne zatvarajte celu gomilu ceradom
Želja da se drva zaštite od kiše i snega često dovodi do još jedne greške - potpune prekrivenosti ceradom.
Iako je važno sprečiti da padavine direktno kvase drva, nije dobro potpuno zatvoriti bočne strane gomile. Tako se zaustavlja cirkulacija vazduha i vlaga teže izlazi. Najbolje je zaštititi gornji deo gomile, dok bočne strane treba ostaviti otvorene. Tako će drva biti zaštićena od padavina, ali će istovremeno imati dovoljno vazduha da nastave da se suše.
Koliko dugo drva treba da se suše
Ne postoji tačno vreme koje važi za svaku vrstu drveta. Brzina sušenja zavisi od nekoliko faktora – vrste drveta, početne vlažnosti, veličine cepanica, vremenskih uslova, mesta na kojem su složene i načina skladištenja. Mekše vrste drveta u dobrim uslovima mogu da se osuše za šest meseci ili nešto duže, dok tvrđim vrstama često treba najmanje godinu dana. Pojedina drva mogu zahtevati i još duži period.
Kako proveriti da li su drva dovoljno suva
Za efikasno sagorevanje poželjno je da drva imaju oko 20 odsto vlage ili manje. Previše vlažne cepanice teže se pale, sporije gore i stvaraju više dima. Osim toga, deo energije koja bi trebalo da zagreva prostor zapravo se troši na zagrevanje i isparavanje vode iz drveta. Najprecizniji način da proverite stanje jeste merač vlage.
Važno je, međutim, da se merenje ne obavlja samo na spoljašnjoj strani cepanice, jer površina može delovati potpuno suvo dok je unutrašnjost i dalje vlažna. Najbolje je ponovo rascepiti komad drveta i vlagu izmeriti na tek otvorenoj unutrašnjoj površini.
