"Burn out" često prevodimo kao – pregorevanje, sagorevanje, ili izgaranje na poslu.
Međutim, skoro nikada nećete čuti nekog da kaže – sagoreo sam na poslu. Kako onda da ovaj sindrom prepoznamo kod sebe ili drugih? Indikatori stresa mogu biti podjednako fiziološki, psihološki i bihejvioralni.
Fiziološki simptomi su najčešće iscrpljenost, nesanica, promene apetita, smanjenje libida, pad imuniteta, glavobolje, visok pritisak… Psihološki simptomi sagorevanja su osećaj „praznine“, poremećaji pažnje, teškoće sa koncentrisanjem na zadatak, zaboravljanje, smanjeno samopoštovanje, nervoza, preosetljivost…
Depresija ili sindrom sagorevanja?
Ključna razlika je da se sindrom „izgaranja“ vezuje samo za funkcionisanje pojedinca na radnom mestu, pa se simptomi samo tamo i manifestuju.
Naravno, nije nemoguće da se simptomi izgaranja koji traju predugo zaista i razviju u depresiju.
Sve se to može osetiti kroz smanjenu efikasnost na poslu, greške pri radu, odsustvovanje sa posla, kašnjenja, nesocijalizaciju sa kolegama, pa čak i agresivnost. Osobe koje „pregore na poslu“ najčešće kritikuju, besne su, isfrustrirane i traže samosažaljenje.
Psiholozi takav slučaj nazivaju još „naučenom bespomoćnošću“. Najčešće se takvo stanje najviše može očekivati od onih koji rade sa ljudima, poput psihologa, medicinskog osoblja, socijalnih radnika, defektologa,..
Osoba koja ima ovaj poremećaj, teško da može da uvidi simptome. Prvi korak za oslobađanje od burn out sindroma jeste da analizirate kako dešavanja na poslu utiču na vaš san, odnose u porodici, na ishranu, raspoloženje,… Zapišite ih na papir, kao i ona dešavanja koja vas čine srećnim.
Sledeći zadatak jeste da se koncentrišete na te vesele aktivnosti i da ih tokom dana uradite što više.
(Bizlife)
