Ludvig van Betoven stvarao je u periodu između ere klasicizma i romantizma. Već je u mladosti stekao reputaciju klavirskog virtuoza i, postepeno, kompozitora. Ipak, sa nepunih 26 godina počeo je da gubi sluh, a ova nesreća je dovela do toga da je mrao da okonča svoju pijanističku karijeru.
Ipak, Betovenova pijanistička tehnika bile je revolucionarna za ono doba. Krasila ju je neverovatna snaga u brzim i snažnim muzičkim tokovima, a izrazita melodioznost u laganim i raspevanim. Kako je gluvoća postajala izraženija, on je to sve teže podnosio - zatvarao se u sebe, izbegavao ljude, sa svojim prijateljima komunicirao preko sveščica.
Poslednjih devet godina života, Betoven je bio potuno gluv, a ovo ga je povuklo u sopstveni svet tišine iz koga ga više niko nije mogao izvući. Ipak, upravo u to vreme Betoven je stvorio najveća remek dela - Misu Solemnis, Hamerklavir sonatu, 9. Simfoniju i poslednje Gudačke kvartete.
(dnevno)
