icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

STATUS SPLITSKOG KONOBARA O TURISTIMA POSTAO HIT NA INTERNETU: Piju kao smukovi, a bakšiš im je kao zemlja iz koje dolaze!
Foto: Profimedia

NIKOGA NIJE ŠTEDEO

STATUS SPLITSKOG KONOBARA O TURISTIMA POSTAO HIT NA INTERNETU: Piju kao smukovi, a bakšiš im je kao zemlja iz koje dolaze!

Zanimljivosti

Splitski konobar postao je hit na društvenoj mreži Fejsbuk. On je u statusu opisao goste različitih nacija s kojima se s susreo u svom poslu.

 

Status prenosimo u celosti:


"USA/SAD - U mom slučaju nemam ja tu šta reći osim, Bože blagoslovi Ameriku. Kao nacija jesu kreteni, ali prema konobaru pošteni. Ponekad možda malo glasni i forsiraju srčanost i stalno pitaju za striptiz barove, ali mene moji 10-15 % bakšiša uredno čeka. Naravno govorim o gostima od 30-te pa nadalje, a ova mlađa bagra koja dolazi na Ultru (festival) je nevredna spomena i njih uopšte neću komentirisati, spašava ih to šta su ovi stariji Amerikanci dobri gosti inače bi ih instalirao na vrh ove moje liste brzinom svetlosti i ne bi ih Gospa Sinjska makla s prvog mesta, tako da sve u svemu kad se sve zbroji debila ima, ali u globalu s njima kao gostima sam zadovoljan.


NEMAČKA/AUSTRIJA - U ovo malo staža koje sam skupio u svom konobarskom radnom veku, na moju žalost i nesreću nisam imao toliko prilike da mi uletavaju gosti s tog područja ali ovo malo i šta ih je bilo...uredni. Hladni i strogo profesionalni, ali korektni. Koliko im daš toliko ćeš i dobiti. Nema tu puno priče. Dobro veče, izvol`te... šprehezni dojč, najn,bite. Sve po ps-u. Ponekad čak ne traže niti da budeš simpatičan. Bitno da sve dobiju na vreme, jer svaki minut kašnjenja iznerivra ih u istom trenu.

 

foto: Profimedia

ENGLESKA - Pijani i bledi,s naglaskom na pijani. Večno u čoporima i to muškim, po gradu ih se može prepoznati po glupim havajskim košuljama kad obično slave momačke večeri jer kao to je nešto nikad viđeno i toliko originalno da ni sami jadni ne shvataju da su radi toga već postali toliko prepoznatljivi da ih uopšte ne treba pitati odakle dolaze... Ako dođu u vreme dok još akohol nije proradio, a to je retko i nikada, onda su vrhunski. Ali ako alkoholne pare počnu biti zvezde vodilje, e bato onda si naj.bo. Deru se i viču, terorišu celi objekt s vikom i onih glupim engleskim humorom... Moliš Boga da ti da snage da izdržiš i ne uzmeš tacnu i opizdiš prvoga po glavi, makar i po cenu otkaza. Posle ih vidiš kako pojedinačno pijani ko sipe bauljaju gradom u potrazi za apartmanom.


RUSIJA - U njihovom slučaju osećaji su mi podeljeni. 50-50. Ako dođe dobar Rus od kojeg moderni kapitalizam nije napravio instant bogataša onda su to uredni i dobri gosti. Dobra priča, dobra boca vina, on zadovoljan, ja zadovoljan, bakšiš, ali je bude uvek i uvek je korektan. Spasiba, smešak i adio. Ali ukoliko ti dođe neki seljak s trinaestočlanom familijom do šestog kolina, jetrvom, snajom, e onda uzalud vam trud svirači. Za ku.ac sve i cela večera. Odeš malo u wc, pustiš suzu, udahneš duboko i stisneš zube, odradiš to junački jer znaš da ti sledi dvosatno guženje na suvo, ali jbg i to je deo posla.

 

foto: Profimedia


ŠVEDSKA/FINSKA/DANSKA/NORVEŠKA - Ne znam šta se njima događa zadnjih par godina, ali ovo su mi pre bili jedni od dražih gostiju koji svakom godinom tonu sve dublje na mojoj ličnoj listi simpatičnosti. Još uvek se tu zna naći dragih ili divnih ljudi ali sve mi se čini da je seljaštvo i čobanizam napokon našlo puta i do njih.Večno znojni i crveni još uvek hladni u srcu kao veštičja sisa, ponekad drski i zahtevni, ali još uvek korektni gosti koji znaju ceniti ukoliko im posvetiš malo svoga vremena i pažnje te isto tako tu pažnju i nagraditi.


ČEŠKA/POLJSKA/MAĐARSKA/RUMUNIJA - Oni su tu zaista onako reda radi stavljeni. Čisto da prepolove listu.Nema takvih puno po restoranima... paštete i salame ih preko dana valjda toliko pojedu da nema potrebe za večerom. A i ovo malo njih šta dođe uvek rado i sa smeškom poslužim jer uvek u sebi nekako pomislim, pa Bože dragi možda ću već sutra u crnoj hronici čitati o jednom od njih kako su ga izgorenog i dehidriranog od sunca pronašli usred Bračkog kanala da jadan bezorijentisano pluta u potrazi za kopnom. Kad znaš da je čoveku to možda poslednji obrok pred avanturu života nekako ti lakše padne činjenica šta takvi za bakšiš ne znaju. Pojedi sinko, idi i neka ti je mirno more.


ITALIJA- Cigani, izvoljevanja, traženje popust na svaki račun koji dobiju, prepucavanje na lošem engleskom ako ga uopšte i znaju, i naravno bakšiš je kod Italijana naučna fantasktika.S Italijanima kreće početak kraja ove moje liste.Dno.


ŠPANIJA - Dok još nisam počeo konobarisati uvek bi slušao priče kako su Italijani cigani i najgori gosti koji postoje, ali verujte mi prijatelji ima ih i gorih. Zovu se Španci.I Francuzi. O ovim drugima malo kasnije. A o Špancima... ništa dobro. Italijani su za njih Amerikanci. Iza njih ostaje pustoš.Tu trava više ne raste. Kao da je uragan Katrina proharala stolom za kojim su sedili. Plaćanje u kovancima i to lipama. Do kune. Bakšiš je za njih pojam.

 

foto: Profimedia

FRANCUSKA - Zahvaljujući njima čir na želucu za kojeg sam mislio da mi je prošao, ponovo se aktivirao. Radi Francuza sam počeo mrzite ljude. Nisam ih ni pre nešto voleo, ali otkad upoznah goste Francuze, slobodno vam mogu reći da kroasani u moja usta više neće. Engleski znaju ali ga ne žele pričati. Očekuju od tebe da razumiš onaj njihov preserans od jezika, i onda kad im odgovoriš da eto ne pričaš francuski, u očima im vidiš da bi te najradije stavili u top pa te uz zvuke marseljeze ispalili u tri pi.ke materine da te njihove oči više ne vide i uši ne čuju. Al ne mogu im suditi jer osećaji su uzajamni i obostrani, samo šta bi u mom slučaju uz desnu ruku na grudima svirala Lijepa naša. Po pitanju bakšiša su dno napojničkog sveta, i onaj konobar kojem Francuzi ostave više od 10 kuna obično nadoda još 740 kuna pa kupi jangnje i počasti ekipu od sreće i neverice.


AUSTRALIJA/NOVI ZELAND - Pri samom vrhu/dnu i u fotofinišu dolaze mi dobri stari gosti. Nekako su mi sve ove godine prolazili ispod radara, a jako ih je teško razlikovati od Amera jer još nemam toliko dovoljno iskustva u raspoznavanju engleskog dijalekta, pa se nemali broj puta znalo dogoditi da mi oduševljenje naglo splasne kad shvatim kako se ustvari radi o Australijancima, a ne Amerikancima, jer znam šta mi sledi i šta me čeka.
A čeka me mentalno i fizičko guženje. Naporni i zahtevni do bola, 300 puta im donesi ovo, odnesi ono, loču ko smukovi a bakšiš im je ko i zemlja iz koje dolaze. Škrta i suvoparna. Neko mi je čak i rekao da u Australiji napojnica ne postoji jer su im plate toliko dobre da nema potrebe za njom, ali očito se nisu dobro informisali prilikom biranja mesta za godišnji odmor jer da jesu znali bi da dolaze u pripzdinu u kojoj vlada teška besparica i beda, te da nisam ja tu iz ljubavi prema konobarisanju, nego da radim i zaradim.


KINA/JAPAN i sve iz kosookog svijeta - Ove još nisam provalio i ne znam koliko će mi još trebati vremena da shvatim kako ove dve nacije stoje na vrhu svetskog poretka po pitanju napretka i ekonomije. Kako da shvatim kako se neko bez elementarnog poznavanja engleskog jezika (ali bukvalno bez ikakve glume kao šta je slučaj kod Francuza ili Italijana koji znaju ali ne žele pričati engleski) sam može uputiti u pi.du mile matere,25 000 km daleko od kuće. Njihov vokabular i dijalog sa mnom može se opisati kao igra u kojem se dva galeba svađaju oko komada ribe. Neartikulisani zvukovi i mlataranja rukama, tako da ukoliko slučajno neko gleda sa strane pomislio bi da igramo na kamen, papir i makaze. Izgledaju retardirano, a s maskama i kišobranima usred 38°C kao da su ispali iz nekog apokaliptičnog filma. Meni im se bazira na svemu šta počinje ili završava na tuna. Tuna,tuna,tuna... i još malo tune. E da, i da ne zaboravim kao prilog, gle čuda tadaaaaa riža. Jedna jedina takva osoba isisa iz mene energije kao da poslužujem sto od 10 ljudi, bole me ruke od „pričanja“, celi se oznojim. Radije bi da mi daju motiku i njivu od 300 kvadrata pa udri. Šta se tiče bakšiša poprilično sam uveren da ta reč u njihovom svetu ne postoji, ali bukvalno NE POSTOJI. I napokon numero uno, svetski prvaci, kraljevi šljama dolaze iz Indije!

 

INDIJA - Verovatno iznenađenje za mnoge koji čitaju ovaj moj roman, neki možda nikad ni u ludilu nisu pomislili da bi oni mogli biti na vrhu, odnosno dnu ove moje lestvice srama, ali verujte mi da svi oni ljudi koji su isti dana radili u ugostiteljstvu nisu nimalo iznenađeni šta sam dotične stavio na na broj 1.

 

foto: Profimedia

Znači postoje Indijci i svi ostali... toliko su loši da svi ovi šta se nalaze na broju 2,3,4,5 zajedno nisu loši kao ova bagra. Blago se objektu kojeg oni zaobiđu. Od ljudi koji dolaze iz zemlje koja je nadaleko poznata po svojoj produhovljenosti, Budi i čakrama očekuješ neke drage i skromne goste, koji osećaju svet oko sebe na nekom drugom nivou. Ako ništa drugo očekujem da bar osećaju moju auru koja vrišti da odjbu u neki drugi restoran samo da ih moje oči ne vide, ali ni to. Jad, beda i čemer.


Sednu i idemo....


-Dobro veče, mi smo vegetrijanci, ne jedemo nikakvo meso ni ribu, ne jedemo hranu s glutenom, ništa preslatko ni preslano, šta biste nam preporučili?
-Pa preporučio bi vam vazduh. S malo soli. Hrvatski originalni. Ili možda u najboljem slučaju preporučio bi vam da odj.bete u tri pi.ke mile materine jer ja zaista ne znam šta bi vam s menija ponudio, a da se uklapa u te vaše kriterijume. Najbolje da odete na Matejušku, uzmete po bosu vode, stanete uz more i udišete. Šta da ja vama ponudim drugo. I onda kreće masakriranje menija. Dajte mi ovo s ovim, ono bez onoga, malo ovog, sa strane onoga, ako možete ujesto jednoga ubacite drugo....


Na kraju njihova narudžbina nema veze niti s jednim jelom na meniju, a blok mi izgleda ko` diplomski rad. Naravno, ni to šta im na kraju i donesem ne valja i uvređeno se dignu i odu, verovatno bacajući kakav svoj indijski urok na mene. O bakšišu nema ni govora. Ali nikad. Kune oni nikad nikom nisu ostavili. Ustvari lažem...Priča se da je pre nekih 5 godina jednom jedan Indijac ostavio 50 kn jednom konobaru u nekom splitskom restoranu. Kažu kako je konobar završio na psihijatriji. Ne znam šta je s njim danas..." napisao je jedan splitki konobar.

 

foto: Profimedia

(Kurir.rs/Vijesti.rtl.hr, Foto: Profimedia)

 

   

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(VIDEO) LJUBAV DUBLJA I OD MORSKIH DUBINA: Oduševićete se kada čujete kako je ovaj Vranjanac zaprosio devojku!

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.