Ukoliko ne možete da zamislite život bez čokolade, onda imate sreće što niste rođeni pre šesnaestog veka. Jer je do tada čokolada postojala samo u Mezoamerici i to u malo drugačijem obliku nego što je danas.
Još 1900. godine pre nove ere, ljudi iz te regije su naučili da pripremaju zrna sa domaćeg drveta kakaa.
Najstarija saznanja nam govore da su zrna kakaa bila mlevena i mešana sa kukuruznim brašnom i čili papričicama. Na ovaj način je pripreman napitak, koji nije opuštajuća šolja kakaa, već gorka energetska mešavina sa penom na vrhu. A ako ste mislili da mi danas pravimo famu oko čokolade takve kakva je, tadašnji Mezoamerikanci su nas potukli u tome. Oni su verovali da je kako rajska hrana, podarena ljudima od strane pernatog zmijskog boga Kukulkana, kako su ga je nazivalo pleme Maja, a Asteci su ga zvali Ketzalkvotel.
Asteci su kako koristili kao valutu, a čokoladu su pili za vreme kraljevskih praznika. Kako je takođe darovan vojnicima kao nagrada za uspehe u bitkama. Korišćen je i tokom rituala.
Prvi putovanje čokolade preko Atlantika dogodilo se 1519. godine, kada je Hernan Kortez, posetio okrug Montezuma, tadašnji glavni grad astečkog carstva Tenočtitlan. Po Hernanovom svedočenju, kralj je pred njega izneo 50 bokala čokoladnog napitka i sipao ga u zlatne šolje.
Kada su se kolonisti vratili u Evropu, sa tovarom novog i čudnog zrnevlja kakaa, misionari koji su se bavili običajima i kulturom, nazvali su kako afrodizijakom.
Na početku, gorak ukus kakaa, ga je učinio pogodnim da se koristi u medicinske svrhe kao lek za stomačne probleme. Ali zaslađen i uz dodatak meda ili vanile, brzo je učinila da kako postane čokoladna poslastica izuzetno popularna u španskom okrugu. Uskoro nijedna aristokratski dom nije bio potpuno opremljen bez escajga za služenje čokoladne poslastice.
Kako je proizvodnja kakaa zahtevan i težak proces, a potražnja čokolade imeđu 1700-1800. godine biva u porastu, kako počinje da se uzgaja na plantažama, što dalje uslovljava uvoz robova sa obala Afrike...
Da li se onda, toliko obožavana čokolada, može okriviti za masovno nastajanje robova, ili je ipak čovek kriv za tu pojavu, prosudite sami...
A kako je u Amsterdamu i Švajcarskoj nastala čokolada kakvu danas poznajemo, pogledajte u nastavku videa.
teorija.rs / Foto: Facebook PrintScreen
