Jovana Cvetanović zaklela se na večnu ljubav u hrišćanskoj baptističkoj crkvi, a potom i u opštini Vrnjačka Banja Kristoferu Petroviću, po dedi Srbinu, koji je nekoliko godina živeo sa Amišima. Par planira život na selu, bez robovanja materijalnim vrednostima.
Kristofer će uz Jovanu učiti jezik, a ona planira da drži časove klavira seoskoj deci, koja inače nemaju priliku da se muzički obrazuju. Živeće u selu Mali Drenovac pored Niša, gde žele da otvore farmu konja i da uzgajaju voće i povrće.
Jovanin život je muzika, rođena u Beogradu, živela je u Vrnjačkoj Banji, onda ju je život odveo u Ameriku. Kada je upoznala Kristofera Petrovića, novinara, znala je da je to ljubav za ceo život.
"Drago nam je što smo danas u Vrnjačkoj Banji sa najbližima podelili radost braka. Ljudski život svakog dana je borba, ali kada je Bog sa nama, sve je mnogo lakše", izjavila je ona.
Kristofer je nekoliko godina živeo sa plemenom Amiša u Americi. Život u Srbiji za njega se razlikuje od onog koji je živeo.
"Ovde je sasvim drugačiji način razmišljanja, različite su vrednosti, ali sada sve mogu da razumem bolje. Živeći ovde mogu više da uživam među ovdašnjim ljudima, a to je prilika i da se svi popravljamo. To me motiviše da budem ovde", kaže Kristofer.
On je odrastao u modernom svetu, a kada je došlo vreme za studije opredelio se za istoriju hrišćanstva.
"Uvideo je da čovek, u svojoj težnji za Bogom, mora da se odrekne nekih stvari da bi jasnije video. Zbog toga je odlučio da živi skromnijim životom, da se odrekne materijalnih dobara. Sada živi u Srbiji, ne može da bude Amiš, ali pokušava da sačuva duhovne vrednosti koje Amiši gaje", kaže Jovana.
Posle crkvenog i građanskog venčanja, Jovana i Kristofer su sa rođacima i prijateljima slavlje nastavili u jednom od banjskih restorana. Kažu da tajne srećnih brakova zauvek ostaju tajne, a mi im želimo da tu tajnu otkriju.
Amiši, inače, žive pojednostavljenim životom na temelju svojih verskih uvjerenja. Došli iz Evrope, najviše iz Nemačke i Švajcarske. Bili su proganjani kao zasebna verska grupa, još od 1693. godine, pa su za obavljanje svojih crkvenih obreda morali tajno da se sastaju u kućama.
Amiši su vrlo pobožni i ozbiljno shvataju biblijske zapovesti koje nalažu da se odvoje od modernog sveta i onoga što on pruža u smislu tehnologije, uključujući i električnu energiju, pa koriste petrolej, drva, ugalj ili prirodni gas
Njihov skroman život ogleda se i u jednostavnoj odeći koju nose.
Tinejdžeri nose šešire koji su niži i vrh im je neravan. To znači da su u dobu kad im je dozvoljeno da napuste zajednicu, da izlaze sa devojkama, a nakon toga odlučuju hoće li postati Amiši ili ne, jer biti Amiš nije nametnuta odluka, već dobrovoljna.
Amiška populacija u okrugu Lankaster povećala se gotovo tri puta za poslednjih 50 godina.
(Kurir.rs/Krug.rs/Foto: Youtube screenshot)
NE PROPUSTITE
