Leto je, vrebamo senovite bašte restorana i kafića. Od pre nekoliko godina, sve je veći broj onih u kojima s nama sede i psi. Ako smo negde stalni gost, znamo ih po imenu, rasi, navikama i raspitujemo se gde su, ukoliko nisu s vlasnicima.
Danas je moderno imati psa, mnogo više šik nego baciti ključeve automobila na sto. Najzad, nije lako ostaviti ljubimca samog kod kuće, a treba ga i bar dva puta dnevno prošetati. I mladi i stari masovno vode na povocu minijaturne čivave, pekinezere, bišone, biglove, šar peje, maltezere, šnaucere, jazavičare... Veliki psi još uvek pomalo izazivaju nelagodu, ali vučjaci i rotvajleri su veoma vaspitani - što se za mnoge vlasnike ovih životinja nikako ne bi moglo reći. Jer, iza pasa koji šetkaju i njuškaju odlično znamo šta ostaje. Malo je vlasnika koji sa sobom nose kese za pseći izmet. Iako je zakonska kazna 5.000 dinara, gotovo da ne postoje slučajevi da je i primenjena.
DECA NAJUGROŽENIJA Tačno je, imamo mi većih problema od gomila psećih govanaca na trotoarima. Ipak, ulicama hodamo veoma obazrivo, kao po minskom polju. Ko ne pazi - ugazi. Većina je navikla da vešto zaobilazi ovaj neprijatni prizor, ali deca nisu savladala tu veštinu pa na đonovima cipela unose u kuću ogroman broj bakterija i parazita koji nisu ni malo bezazleni, naprotiv. Ehinokokus je mala pseća pantljičara koja se prenosi i na čoveka, izazivajući ozbiljna oštećenja jetre. Ljudi koji drže pse u kući uglavnom vode računa o zdravlju svojih ljubimaca, redovno ih vakcinišu i vode kod veterinara. Međutim, i kućni psi mogu da se zaraze ovim parazitom od pasa lutalica.
Posebna i večna priča su parkovi, gde je deci skoro nemoguće da se igraju u pesku i na travi. Sa ovolikim brojem pasa svaka igra je riskantna. Umesto da male zelene oaze u betonu budu čiste i uredne, bukvalno su postale pseći toaleti. Kad je vreme lepo, odlično se vidi šta se krije u pesku i travi. A kiša i topljenje snega dovode do slivanja psećeg otpada, tako da je čitava okolina ugrožena. Ljudi se žale, pričaju o tome, prijavljuju... Međutim, u društvu nema ni snage ni volje da svi vlasnici pasa poštuju zakonsku obavezu da očiste za svojim ljubimcem.
Status pasa i dece, naravno, ne može da bude izjednačen. Zamislite situaciju da vaše dete čučne i kaki na trotoaru ili na travi u parku. Svi bi se zgranuli, rekli da je nevaspitano i da ste neodgovoran roditelj. Sve i da počistite, ništa ne bi opralo ni dete ni vas. Psima se prašta. I treba, ali ne i njihovim vlasnicima.
NULTA TOLERANCIJA Postoji nekoliko loših tipova vlasnika koji se različito ponašaju kada njihov pas zauzme dobro poznatu pozu.
Prvi vole da počiste kada ima više ljudi u blizini. Tako ostavljaju utisak da su odgovorni. Ukoliko nema nikoga, samo produže. Drugi se prave ludi, pretvaraju se da ništa nisu videli. Eto, baš tog trenutka, kada njihov pas "obeleži teritoriju", zagledaju se u nešto. Ništa bolji nisu ni oni treći, koji sve uredno počiste, a onda kesu bace gde stignu.
Postoji i filozofija: pas je samo posrednik između ljudske divlje prirode i kulture koja je tu divljinu ukrotila. Tako je čovek slobodu da kaki u prirodi preneo na svog najboljeg prijatelja - psa. Možda je to i tačno, ali nećemo se igrati Sigmunda Frojda kada je u pitanju naše zdravlje.
Najsavesnije ponašanje zahteva da svuda i u svakom trenutku, ako imate psa, sa sobom nosite kesu kojom ćete počistiti ono na šta ga je zov prirode naterao. Na taj način odgovorni ste prema svima - i prema ljudima koji nisu dužni da tolerišu to što je vaš pas uradio i prema sopstvenom psu. I prema tuđem zdravlju, kao i svom. U stanu brzo naučite štene da ne piški i kaki gde mu se sviđa: stavite mu njuškicu u ono što je uradilo i kažete: "Fuj, to!" Kad bi se tako vaspitavali i vlasnici, ulice bi bile čiste. Mnogo je lakše samo poneti kesu.
ZAPAKOVANO GOVANCE Pseći izmet postao je jedan od najvećih urbanih problema krajem 20. veka. Njujork, deset puta veći od Beograda, ima 500.000 pasa, a Beograd oko 100.000, što znači da ih na beogradskim ulicama ima srazmerno više nego u Velikoj jabuci. Tamo je tačno pre 40 godina donet prvi zakon o obavezi vlasnika da čisti za svojim psom.
Gradovi se na razne načine dovijaju kako da stanu na put onima koji izbegavaju da čiste za svojim ljubimcima. U nekim američkim četvrtima čak se radi DNK test psećeg izmeta kako bi se našao "počinilac", a vlasnik kaznio. Kazne se kreću od 35 evra u Nemačkoj pa do 210 u Njujorku. Ko odbije da plati, ide na sud.
Vlasti u Madridu planirale su da nesavesne vlasnike kazne tako što će ih nekoliko dana terati da čiste ulice ili plate kaznu od 1.500 dolara. U jednom njihovom predgrađu snimali su pse koji vrše nuždu i vlasnicima koji nisu voleli da čiste za svojim psima volonteri su slali zapakovan pseći izmet na kućnu adresu. "Vaš je pas, vaše je i govance", pisalo je na paketu.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Profimedia)
