U našem narodu psovke zauzimaju veliko i značajno mesto. One ne samo da su odraz unutrašnjeg stanja ljutnje i besa i već se psuje i kada se nečemu ili nekome obradujemo, najčešće kada vidimo nekoga ko nam je drag. Poreklo psovanja u srpskom narodu nije tačno poznato, ali se, prema nekim izvorima, smatra da su Srbi poprimili naviku psovanja od Mađara.
Nekada se smatralo da su kočijaši veliki majstori psovanja, pa i dan danas postoji izreka za nekoga ko mnogo i sočno psuje da psuje kao kočijaš. Psovke uzrečice i psovke izgovorene u šali bacaju ružnu sliku na onoga koji psuje, a psovke izgovorene u besu ljutnji mogu često dovesti do svađe, pa i tuče.
Iako je psovanje, pre svega, privilegija muškaraca, sve je više žena koje se, u današnje vreme, služe ovim ”sočnim” našim izrazima.
Ranije kada neko nekom opsuje Boga ili Hrista, obično mu ovaj odgovori: Što psuješ Boga, pored tolikih ženskih svetaca, a poneko, kad opsuje neko božanstvo, trgne se, skine kapu, prekrsti i kaže: Bože, oprosti mi grešnom i mom poganom jeziku.
Ima onih koji su naročito osetljivi kada im neko opsuje ženu, sestru ili majku i tada najčešće dolazi do tuča.
Kurir.rs/Opanak/Foto Profimedia
