Stručnjaci u oblasti psihologije kažu da je prevara najčešće jedan oblik poricanja ili negiranja mnogo većeg problema. Svi smo pre ili kasnije bili deo debate, akter ili uslovno rečeno žrtva prevare. Dok pojedinci opravdavaju svoje ponašanje frazom, da su "naprosto takvi i da je to jače od njih", na drugoj strani medalje se provlači pitanje - da li je neko rođen sa genom za varanje ili naprosto žele da se odupru monogamnom društvenom poretku emotivnih odnosa.
Psihoterapeut Mario Radmanović otkriva koji izgovor najčešće koriste ljudi kada prevare partnera ili partnerku.
"Ljudi koji prevare svog partnera umeju da budu veoma maštoviti u objašnjavanju zašto su to uradili. U radu sa mladim ljudima i zrelim parovima uvek postavlju pitanje - kako je mogao ili mogla to da uradi? Njihovi partneri su spremni da kažu da to nije prevara jer se desilo samo jednom sa nekim drugim. Skoro uvek traže opravdanje za svoje postupke. Uglavnom krivica pada na nekog drugog. Njihova prevara je posledica tuđe reakcije, a ne njihove akcije. Naravno, nikad nije u pitanju jedan uzrok koji je okidač za prevaru", objašnjava Radmanović.
Stručnjak za interpersonalne odnose kaže da je poricanje jedan od najčešćih okidača za prevaru.
"Poricanje je niz laži koje sebi govore non-stop kako bi opravdali svoje ponašnje. E, sad bolje je pitanje šta to poriču u vezi sa sobom što ih dovodi do prevare. Tu je i samozavaravanje da nisu ništa loše učinili, što hrani ego čoveka. Veoma je važno imati u vidu da je svaka jedinka sastavljena od gomile socijalnih atoma koji su ga oblikovali. Ne možemo da očekujemo da se svi isto ponašaju"
Najveća muka onih koji su u emotivnim odnosima sa partnerima koji varaju je - da li će se ova situacija ponoviti i da li je istinita ona - jednom je prevario / prevarila, opet će.
"Postoji mnogo razloga - nikad nije jedan. Pre svega, nezrelost osobe koja nije nikad bila u dužoj ili emotivno angažovanijoj vezi. U pitanju su osobe koje ne shvataju kakve posledice njihovo ponašanje ima na njihovog partnera. U pitanju su ličnosti koje u stadijumu razvoja nisu uspeli da preskoče lestvicu egoizma i egocentrizma. U adolescenciji je vrlo specifičan ovaj snidrom - ja i moji problemi, ali nije poželjno da ovakav oblik ponašanja se prenese u zrelo doba.
Nezrelost ide zajedno sa nesigurnošću. Jedna od većih zabluda je da ljudi koji varaju su samouvereni, ali naprotiv oni se osećaju manje vrednim, manje privlačnim, manje inteligentnim i prevara je eliksir koji na kratko briše ove efekte, ali samo na kratko do sledeće.
Prevara može da bude i posledica nesposobnosti izražavanja nezadovoljstva u vezi. Umesto da kažu da su nesrećni i da ne žele da ostanu u tom odnosu, oni prevare kako bi zapečatili stvar.
Mario Radmanović ističe da je najranije detinjstvo najbitnije u formiranju ličnosti.
"Zapostavljanje deteta, traume u detinjstvu, emotivno, fizičko ili seksualno zlostavljnje su samo neki od elemenata. U ovakvim slučajevima rane iz detinjstva stvaraju probleme u slučaju intimnosti i povezivanja sa drugom osobom. Često seksualna prevara u ovim slučajevima pojedincima služi kao uzbuđenje ili distrakcija od starih rana".
Psihoterapetu napominje da je lek upravo u onom koji vara i samo mora da ga pronađe.
"Svi imamo pravo na izbor, ali ne i na izbore koji mogu da povrede druge. Dokle god ponašanje ne ugrožava nikoga, sve je pod kontrolom. Kad se stvari otmu kontroli, onda pričamo o namernom povređivanju drugih ili autodestrukciji, a prevera je najčešće autodestrukcija sa negativnim posledicama na okolinu", zaključuje Radmanović.
Kurir.rs/Žena/Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
