Najnovije vesti

DANAS JE VELJA NOĆ Na prvi dan NOVE GODINE važe običaji kojih se Srbi i danas strogo drže, sve iz STRAHA i kulta MRTVIH
Foto: Damir Dervišagić

OBIČAJI NA TLU BEOGRADA

DANAS JE VELJA NOĆ Na prvi dan NOVE GODINE važe običaji kojih se Srbi i danas strogo drže, sve iz STRAHA i kulta MRTVIH

Zanimljivosti

Da li je "srpski" kititi jelku, rasprava je u koju lako upadamo, no još lakše zaboravljamo da su sadašnje novogodišnje svečanosti samo jedne u nizu svih tradicija koje je ovaj grad video.

Na tlu Beograda živelo je mnogo naroda i plemena i svi su svečano pratili jedan, a dočekivali drugi period. I iako mnogih od njih više nema u ovom gradu, pa ni na ovoj planeti, neke od tih običaja mi i danas praktikujemo.

Možete li da pogodite koje? Prva Nova godina koja se dočekivala u Beogradu gotovo izvesno padala je početkom marta, kada su, po nekim istraživanjima, Tračani slavili dolazak proleća, a mesto jelke kitili grane procvetalog drveća. Tračani su na taj dan pleli trake od crvenih niti (simbol vatre, krvi, vitalnosti) i za njih vezivali novčiće. Taj nakit su devojke prvih 12 dana proleća nosile kao ogrlicu, a onda u kosi dok drveće ne procveta, kada bi ga kačile na grane.

Kelti, Singidunum i kult mrtvih Iza zidina utvrđenja, kome su Kelti dali prvi naziv Beograda - Singidunum, moguće je da se 1. novembra slavio Saovin, keltska nova godina. Saovin bio je važan, ali ni blizu veseo kao druge novogodišnje tradicije – to je dan kada Sunce slabi i silazi u podzemni svet, ostavljajući bespomoćnog čoveka u zaspaloj prirodi. Kelti i njihovi druidi verovali su da na Saovin bog tame preovladava i da se u vremenu stvara pukotina, kroz koju se duše umrlih vraćaju na ovaj svet i svojim starim kućama. Zato su Kelti na Novu godinu za svoje pretke ostavljali hranu, piće i otvorena vrata. No, kako nisu svi dusi bili dobri, na prag su polagane i repe sa izrezbarenim licima duhova zaštitnika, da odagnaju zle sile. Ako ne baš za Novu godinu, veselja je bilo u noći uoči Saovina, 31. oktobra. Tada su se sakupljali plodovi žetve i klala se stoka, palile su se ogromne logorske vatre, a cele porodice igrale su oko plamena i pevale mistične pesme. Sa dolaskom hrišćanstva većina ovih rituala mesto je našla u zadušnicama i Noći veštica.

foto: Profimedia

Rimljani i bog sa dva lica Prvi put se Nova godina na tlu Beograda slavila 1. januara u prvom veku pre nove ere, kada je Singidunum prešao u ruke Rimljana. Na taj dan Rimljani su praznovali Janusa (po kome je januar i dobio ime), boga sa dva lica - onog koji istovremeno gleda u prošlost i budućnost, te označava promenu i početak.

Žrtvama su pokušavali da ga umilostive, da im da sreću u narednoj godini. Prijatelji i susedi razmenjivali su čestitke, poklone, smokve i med za mirnu i slatku budućnost, a većina Rimljana birala je da bar malo radi na ovaj dan, kako narednih 12 meseci ne bi bili besposleni.

Vizantinci i doček u crkvi U vreme kada je Singidunum pripadao Vizantiji, moguće je da se ovde nova godina obeležavana 1. septembra. Datum je odredio, s jedne strane, rimski ciklus plaćanja poreza, a sa druge 12 velikih hrišćanskih praznika - osam posvećenih Bogu i četiri Bogorodici. Događaj koji se u istoriji odigrao prvi praznuje se na Malu Gospojinu (8/21. septembar), hronološki poslednji na Veliku Gospojinu (15/28. avgust), te je 1. septembar bio idealan datum da se završi godina. Za Vizantince se pričalo da su bili narod koji je o veri pričao koliko Srbi danas o politici, te ne čudi što je njihovo praznovanje bilo liturgijsko. Verovali su da se njihova kalendarska godina poklapa sa Stvaranjem sveta, te su se na bogosluženju 1. septembra pevali posebni tropari i kontakije.

foto: Profimedia

Sloveni, maske i rogovi Malo je podataka o tome kako su Južni Sloveni proslavljali svoju novu godinu, ali neki naučnici smatraju da je slovenski kalendar počinjao prolećnom ravnodnevnicom, dakle u martu.

Po nekima, poslednja noć stare i prvi dan nove godine zvali su se Velja noć. Verovalo da na taj dan mrtvi posećuju žive kako bi slavili sa njima, a nosile su se groteskne maske, vuneni kaputi i rogovi, što je običaj koji se u nekim krajevima Srbije zadržao do današnjeg dana.

Pojedini smatraju da su paganski šamani i veštice tog dana vršili razne obrede i palili zamrznuta prošlogodišnja zrna, a mačkare su terale Moranu, nepopularnu boginju zime, čije se odlazak burno slavio.

foto: Profimedia

kurir.rs/srbijadanas

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...