Nakon godinu dana rada Kurir televizija ima čime da se pohvali. Osim brzog i objektivnog izveštavanja u mnogim humanim akcijama, ovaj medij je pomogao i ljudima s margine, objavljujući priloge o njihovim sudbinama. Jedna od takvih priča je o momku beskućniku kome je stan iznajmila nepoznata žena, dirnuta onim što je videla na ovoj televiziji.
Januara 2021. Mirko Ondrik otvara vrata novinarki Kurir televizije, želi joj dobrodošlicu i pokazuje svoj novi stan. Tu su kuhinja, trpezarija i soba za dnevni boravak, gde spava i druži se s drugovima. Sve je čisto, sređeno i uredno. Mirko je simpatičan čovek, nasmejan, vrska dok govori i kroz svoje naočare za vid s poverenjem gleda na svet oko sebe. Za njega je ovaj skromni stan san snova. - Super mi je. Jedino što mogu da kažem je - hvala svima, hvala redakciji Kurira, koja mi je omogućila sve ovo!
Ovaj put Mirko ne dočekuje goste na ulici, već u svom domu. Do tada je živeo životom stanara "stana na dan", koji je plaćao 10 evra dnevno. Ostao je vlasnici dužan dve-tri krije, pa ga je izbacila napolje. Onda se vratio u svoje selo, ali tek tamo nije bilo posla za njega. Ponovo je došao u Beograd, uveren da ima šanse da uspe. I bio je u pravu.
DESET GODINA MUČENJA I GLADI A sve je počelo tri meseca ranije, kada je ekipa Kurir televizije napravila prilog o Ondriku i bila s njim ceo dan, snimajući kako od ranog jutra do večeri radi kao ulični fotograf kako bi skupio 1.200 dinara da sebi plati smeštaj na toplom. Radio je Mirko sve i svašta po Beogradu, nije samo slikao njegove lepe ulice i fasade. Poslovi su se ređali, radio je i kao građevinac, konobar, prodavac, berač malina... Pre deset godina počeo je da radi kao ulični prodavac časopisa Lice ulice, a ubrzo je kod njih završio i kurs fotografije, koji mu je omogućio da se prehrani i plati kiriju. Deset punih godina mučenja, natezanja, sastavljanja kraja s krajem. U tom stanju ga je i zatekla ekipa Kurir televizije. - Iskreno, slabo ide posao. Na ivici sam da me gazdarica izbaci. Bio bih srećan kada bih našao stan koji bih plaćao na mesečnom nivou. Više puta sam spavao na Kalemegdanu, po parkovima. Život te svašta natera da radiš, ali dobro je. Nekada te i bog pogleda, pa ti da sreću, ljubav, zdravlje - požalio se reporterki. Posle video-objave Kurir televizije o životu Mirka Ondrika, našoj medijskoj kući javila se jedna humana žena, koja je htela da ostane anonimna, ali je poželela da mu pomogne! - Imao sam dobar osećaj da će nešto dobro ispasti iz toga, srce mi je govorilo - kaže Mirko. Njegovu dobru vilu dirnula je Mirkova sudbina.
SPAVANJE U TUNELIMA Odrastao je na selu, a roditelji su mu se razveli dok je bio mali i potpuno su ga napustili, zaboravili na njega. Odgajili su ga baka i deka, a nakon njihove smrti došao je u velegrad trbuhom za kruhom. Imao je 17 godina. U Beograd je stigao auto-stopom. - Bojao sam se u čija ću kola da uđem, ali imao sam sreće i naišao na dobre ljude koji su me povezli. Vozač koji me je dovezao čak mi je dao 1.000 dinara kako bih mogao da prespavam u nekom hostelu. Baka i deka su me naučili da radim i zaradim svoj dinar. Učili su me da ne kradem niti uradim išta loše - priča Mirko. A prva četiri meseca proveo je na ulici.
- Jako je to grozno. Moraš da se boriš jer ima puno ljudi koji ti žele zlo. Najstrašnije mi je bilo na Kalemegdanu, kada sam spavao u onim tunelima. Plašio sam se koga ću zateći, hoće li me ubiti... Hvala bogu, ništa se nije desilo. Jeste da su me psovali, svašta mi govorili, da sam Ciganin, lopov, prevarant, ali ćutao sam, gutao knedle. Mučio sam se, a bio gladan skoro svaki dan. I tada je Kurir televizija uočila čoveka na ulici, objavila priču o njemu, a jedna žena dobrog srca spasla ga je i gladi i hladnoće.
TOPLO SRCE PREMA DOBROM ČOVEKU Saznao je i šta je kod nje prevagnulo da se odluči da pomogne nepoznatom čoveku. - Predstavila mi se i rekla: "Ja sam ta i ta osoba, htela bih da ti pomognem da budeš smešten negde bar preko zime." Postoji ta neka božićna i novogodišnja sreća! Iz vedra neba se žena javila i rekla da će mi pomoći! Pohvalila me je da sam i vredan i radan, da sam borac i da nikada nije videla nekog da se toliko trudi koliko se ja trudim. Ne znam kako da joj se zahvalim. Sto puta sam joj se zahvaljivao! Toliko sam srećan da nemam više šta da kažem - ostao je Mirko bez reči na čin dobročinstva.
Kako dodaje, sve se odvijalo brzo: pozvala ga je 25. decembra, a u novi stan se sa samo jednim koferom uselio već 30. istog meseca. - Rekla mi je da će da dođe dva-tri dana pre tog datuma, a da ja za to vreme pronađem neki stan koji će ona za mene da iznajmi. Otišao sam na onaj sajt Kupujem prodajem i prvi stan koji mi je izašao bio je ovaj u kome smo sada - seća se.
Sudbina je htela da je prva stvar koju je video u stanu bila fotografija čiji je on autor. - Baš sam bio iznenađen! Vlasnik stana mi je rekao da su pre mene ovde živeli neki studenti i da su ostavili tu fotografiju na zidu. Mnogo mi je bilo drago kad sam je video - navodi Mirko.
Takođe, nakon emitovanja njegove priče dešavalo mu se da mu ljudi prilaze na ulici i kupuju njegove fotografije. - Voleo bih da se zaposlim kao konobar, pomoćni kuvar, samo da krenem nešto normalno da radim, da imam normalan posao i da jednog dana, ako bog da, dobijem penziju - priča mladić svoj san, koji sanja od 17. godine.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Kurir)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
