Sa svojim mnogobrojnim običajima Božić je naš najnacionalniji praznik, još iz kulta predaka. U njega su utkani i paganski običaji, čak i kada su Srbi prihvatili hrišćanstvo nakon 9. veka. Slavi se po starom julijanskom kalendaru iz doba antičkog Rima, uvek 7. januara. Prethodi mu Badnji dan, ali i mnogi manji praznici uoči Božića. Slavi se tri dana, kao uspomena na dan rođenja Isusa Hristosa. Božić je praznik rađanja novog života, dece, detinjstva i roditeljstva. Kao takav, ukrašen je kod Srba najlepšim verskim običajima i obredima. Njihov smisao je umoliti boga da sačuva porodicu i imanje. Pre Drugog svetskog rata Srbi nisu mnogo marili za Novu godinu. Njima je ona počinjala na Božić. I danas je za mnoge Božić najpopularniji praznik, ali iz njega su nestali mnogi starinski običaji. Tek u nekim zabačenim selima Srbije oni se još uvek poštuju.
Koledari
Nekada se od Svetog Nikole do Božića grupa mlađih muškaraca maskirala krznima životinja i drugim neobičnim ručno rađenim maskama. Nazivali su sebe koledarima ili koleđanima, išli su po kućama i pevali koledarske pesme, sa željom da se utiče na zdravlje ukućana i obilje u kući. Imitirajući radnje oranja i sejanja, okićeni ruzmarinom i zvončićima, koledari su bili ostaci magijskog i paganskog kod Srba. Nakon pevanja, domaćin ih je darivao orasima, kruškama i sušenim mesom. Koledarske pesme deo su naše lirske poezije, a ovaj običaj zadržao se ponegde kod Vlaha i u južnoj Srbiji.
Tucindan
Dva dana pre Božića je Tucindan, kada se kolje životinja koja će se poslužiti na Božić. To su najčešće prase ili jagnje koji se peku sutradan, na Badnji dan. Klanje životinja takođe potiče iz perioda pre hrišćanstva, kada su se prinosile žrtve bogovima. Crkva je ovaj običaj prihvatila i blagoslovila, jer posle božićnog posta koji traje šest nedelja, jača hrana je bila neophodna da bi ljudi nadoknadili snagu.
Detinjci
Tri nedelje pred Božić roditelji rano ujutru vežu svoju decu kanapom ili koncem. Da bi se oslobodila ili "drešila", deca daruju roditelje nečim što su uštedeli, od novčića do slatkiša. Ovaj običaj je upućivao najmlađe na skromnost, štedljivost, poštenu zaradu i činjenje dobrih dela.
Materice
U drugu nedelju pred Božić padaju Materice. Ovo je kod nas najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane i vezuju na prepad majku koja im onda daruje novac i kolače da bi je "odrešili". U današnje vreme još uvek postoje gradići gde se na ovaj dan organizuju posete dečjim odeljenjima u bolnicama i deci nose paketići sa poklonima.
Paterice (Oci)
Praznuju se nedelju dana pred Božić. Isti je običaj kao na Materice, samo što deca vezuju očeve koji im dele poklone. Sva tri praznika gde ukućani vezuju jedni druge, simboli su jačanja porodičnih veza, sloge i poštovanja između dece i roditelja. U gradskim sredinama ovi praznici su bili veoma važni, a deci su se poklanjale najviše knjige.
Badnji dan i Badnje veče
Naziv potiče od reči "bdeti" što znači biti budan. Na Badnji dan, 6. januara, seče se badnjak, obično hrastovo ili cerovo drvce i granje. Badnjak simbolički predstavlja drvo koje su pastiri doneli i založili vatru u pećini gde se Isus rodio. Tada je poslednji dan posta. Na Badnje veče treba bdeti i sa poštovanjem dočekati rođenje Isusa. U kuću se unose badnjak i slama. Badnjak se pali ispred kuće, a slama prostire po podu.
Kvocanje i pijukanje
Domaćica na Badnje veče sakrije slatkiše i igračkice u slamu, pa hoda po sobi kvocajući, dok deca za njom pijuču kao pilići i traže slatkiše. U ovom božićnom obredu mnogi vide smisao da kao što kvočka pod krilima prikuplja piliće, tako je i Hristos skupio ljude u hrišćansku zajednicu, nahranio ih i zagrejao svojom ljubavlju.
Česnica
Ovaj božićni hleb smatra se veoma važnim obrednim testom. Pravi se pre izlaska sunca, od belog brašna, masti i vode, bez kvasca. Ime potiče od reči "čest", ili deo, pa otuda i izreka "podeliti na ravne časti". Lomi se na delove, prema broju ukućana. Simbolizuje prvi hleb koji su pastiri darovali Isusu detetu. Tokom mešenja, u nju se stavi zlatnik ili srebrnjak. Ko ga pronađe u svom delu česnice, po verovanju će imati sreće i novca sledeće godine.
Božić bata
Do Drugog svetskog rata Srbi nisu imali Deda Mraza, već Božić batu, dekicu koji je u opancima deci donosio božićne poklone. On je varijanta Svetog Nikole, sveca koga slave i zapadnoevropski hrišćani. Kako je kod nas Sveti Nikola i ime krsne slave, Božić bata je bio najvoljeniji lik kod dece.
Položajnik
Prvi gost koji uđe u kuću na Božić. Poželjno je da to bude mlad muškarac. On simbolizuje mudrace koji su došli da se poklone pred Isusom. Položajnik je džarao vatru i govorio prigodnu zdravicu vezanu za blagodet doma u koji je došao. Smatralo se da od njega zavisi sreća porodice. Domaćica bi mu dala poklon i doručkovao bi sa ukućanima.
Kurir.rs/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
