Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Vuk je najznačajnija ličnost srpske književnosti prve polovine XIX veka, a neki će reći i da je najznačajnija osoba ikad jer se srpskom seljaku koji je do tada bio nepismen i zavisio od učenih sveštenika, pružio mogućnost da se opismeni i bude samostalan. Srbi su prestali da se potpisuju kružićima i krstovima.
Ovo su neke od poslovica koje je Vuk sakupio tokom godina.
Ako je kratak dan, duga je godina. (Ono što ne možeš da završiš danas, završićeš drugi put.)
Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.
Više je dana nego kobasica. (Treba biti štedljiv i obazriv prilikom trošenja, ne treba sve pojesti za hedan dan.)
Dobra riječ ne košta mnogo. (Kad god si u prilici uputi nekome lepu reč, jer ona ne košta mnogo, pa čak i da ne pomogne, nećeš ostati oštećen) Ako hoćeš da znaš kakav je neko, daj mu stap u ruke (Čovek se najbolje i navernije prikazuje u radu i vlasti.)
Eto polja a eto i konja. (Najčešće se kaže kada neko želi da se takmiči sa nekim.)
Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji. (Ako je muž dobar ženi, ona će biti zadovoljna i vesela, a ako je žena mužu dobra, on će uvek imati lepu i čistu košulju.)
Ispeci, pa reci. (Razmisli prvo šta ćeš reći, pa tek onda kaži.)
Jačega kapom, a nejačega šakom. (Pred jačim treba skinuti kapu, a sa nekim ko nije jači, možeš se i braniti.)
Pošto kupio po to i prodao. (Kako sam čuo tako ti i kažem.)
Račvast kolac u zemlju ne ide. (Tamo gde ima nesloge, nema napretka.)
Svaka zemlja po jednog junaka hrani. (Junak se nađe uvek kad zatreba.)
Terao lisicu, išćerao kurjaka. (Kad ko gledajući da se izbavi manjega zla udari na veće.)
Hrani pseto da te ujede. (Kad ko kome učini dobro, pa mu se vrati zlom.)
U laži su kratke noge. (Brzo će se uhvatiti u laži neko ko voli da laže.)
(Kurir.rs/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
